6 GODINA BEZ MOME KAPORA: Ovo su citati po kojima ga pamtimo
Rođen je u Sarajevu 8. aprila 1937. godine. Slikarstvo je diplomirao 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča.
Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija. Prema njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket (film), Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani Una i Knjiga žalbi doživeli su ekranizaciju.
Supruga Mome Kapora, Ljiljana Kapor, osnovala je Zadužbinu “Momčilo Momo Kapor” koja je ustanovila nagradu za književnost i likovnu umetnost koje će se dodeljivati svake godine, naizmenično, 8. aprila na njegov rođendan.
“Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.”
“Često poželim tvoj hod, ali ne bih ga pratio. U daljini kao da si ti, i vidim sebe kraj tebe. Možda sam lud, jer davno sam shvatio da ti za mene nisi tu. A ja još uvek okušavam čudo na mestu naših susreta.”
“Postoji jedan jutarnji čas posle svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno greha. To je onaj trenutak kada se na usnama osećaju posledice duhovitih dosetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovesti, da ne govorimo o grižoj savesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao.”
„Ipak nisam pobeđen sve dok ne priznam poraz, a ja ga još ne priznajem.“
„Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.“
“Danas svako ima mobilni telefon, ali mnogi nemaju kome da telefoniraju. Nikada sastaviti sva dobra!“
„U zemlji slepih jednooki čovek je kralj.“