Sećam se naših prvih stidljivih flert poruka, koje su vodile do dugačkih razgovora koje smo vodili dok ne zaspimo. Živopisno se sećam kada mi je Nik poslao poruku da je baš "zagrejan za mene" u slatkom srednjoškolskom fazonu. Preko poruka smo dogovarali kada ćemo se videti...
4 godine kasnije otišli smo na različite fakultete i preko telefona održavali vezu na daljinu.
Sada, sa 22 godine, svaki dan započinjem sa dve stvari: šoljicom kafe i porukom za "dobro jutro" od Nika. Ne bih mogla da zamislim da mi drugačije počne dan. Moja zavisnost od njegovih poruka za buđenje je stvarna kao i zavisnost od kafe.
Ipak, zavisnosti su generalno loše i nakon 8 godina dopisivanja sa Nikom, odlučila sam da se malo udaljim od svega toga. Nik i ja ćemo pokušati nedelju dana bez elektronske komunikacije. To sam saopštila i njemu.
Pravila su bila da treba da se zabavljamo kao što su to radili ljudi pre telefona i interneta - bez poruka, bez mesindžera, Vajbera...Mogli smo da se viđamo uživo ili da pričamo fiksnim telefonom. Znala sam da će ovo biti teško, ali pre nego što počnem da zvučim kao najdramatičnija osoba na svetu, kada ste vi poslednji put pravili planove preko fiksnog telefona? Da li ga uopšte i imate?
Utorak je bio poslednji dan slanja poruka, milion "Volim te" i tužnih "smajlića" su poslati. Napravili smo plan da se čujemo u 10 uveče sledeće noći. Užas.
Sreda, dan 1
Kao i svako jutro, uključio se moj alarm, ugasila sam ga očekujući da vidim poruku od Nika. U mom još pospanom stanju, protrljala sam oči i proverila poruke - nije bilo ničega. Mora da još uvek spava, pomislila sam pre nego što sam se setila da je ovo prvi dan bez poruka.
Sela sam u voz od Nju Džersija do Njujorka osećajući se očajno, sastavljajući listu u glavi šta bih sve rekla Niku - super bitnih stvari, kao na primer koliko mi se sviđa nova late makijato kafa i kako on to mora da proba. Slala sam poruke drugim ljudima više nego obično kako bih kompenzovala nedostatak Nikovih poruka. Stalno sam mislila šta li radi. Bez poruke kako je ustao, kako sam mogla da znam da li je na vreme otišao na posao??? Kako da znam??? I da li i on misli na mene?
Posao je bio dobar način da mi skrene misli. Sklonila sam telefon od sebe u 8:30 i nisam ga pipnula sve do 3 popodne kada sam očekivala poruku "Kako ti protiče dan?". Ništa.
Bila sam toliko uzbuđena čekajući 10 sati uveče da sam Nika pozvala 15 minuta ranije.
S obzirom da sam pozvala pre vremena, Nik je upravo ušao u kuću pa je rekao da će me pozvati malo kasnije.
"Mama, Nik će me zvati na fiksni telefon! Ne javljaj se!" - viknula sam sa sprata i osetila se kao da imam 10 godina.
Kada je pozvao, nisam mogla da prestanem da se smeškam. Prošlo je 24 sata od kada smo poslednji put pričali, što je najduži period za ovih 8 godina. Obično su naši razgovori brzi dok on vozi kući ili ako želim da mu ispričam neku kratku priču. Ove noći, ipak pričali smo sat vremena. O tome šta smo ručali, a ja sam mu pričali šta je sve bilo na poslu. razgovor telefonom je zapravo sjajan. Umesto smajlića koji pokazuju sreću, vi možete da čujete tu osobu kako se smeje s druge strane "žice".
Dogovorili smo se da se čujemo opet sutra u 22h. kada smo prekinuli razgovor, smeškala sam se kao klinka, jedva sam zaspala.
Četvrtak, dan 2
Obično četvrtkom, Nik i ja jedno drugom šaljemo poruke kako smo uzbuđeni jer će uskoro vikend. Na poslu je bila ludnica i tako sam želela da mu pošaljem porukicu da mu kažem kako mi je. Do podneva sam zaboravila pola stvari koje sam želela da mu kažem. Ova nedelja je i dokaz testa memorije na kom sam padala. Obično ako Niku zaboravim nešto da kažem, samo mu pošaljem poruku: "E, zaboravila sam da ti kažem!" ovoga puta morala sam da čekam 24 sata. Počela sam da zapisujem stvari u svoju svesku. Bilo je pomalo jezivo, ali odlično rešenje.
Stigla sam kući oko 21:15 i imala sam 45 minuta da večeram, istuširam se, spremim stvari za sutra pre nego što počnem da flertujem preko telefona. Pričali smo oko sat vremena i 15 minuta o stvarima sa moje liste i o vikendu koji dolazi, a onda su stvari postale zastrašujuće. Kao osoba koja je 8 godina u vezi, zaista nemam problem prvirženosti, ali pravljenje planova za petak veče 24 sata unapred mi je zadavalo anksioznost.
Trebalo je da krenem vozom u 6:50 kako bi stigla u 7:30. On bi otišao sa posla ranije, pokupio me sa stanice i otišli bismo na večeru. Ali ja skoro nikada ne stignem na taj voz. Rekla sam mu da me čeka na svom parking mestu, a ako vidi da me nema u tom vozu, onda dolazim onim u 8:05. Ako njega tamo nema, čekaću ga u kafiću.
Bila sam sigurna da je plan super i da će uspeti. kako su naši roditelji uspevali? Spavala sam jako nemirno...
Petak, dan 3
Provela sam ceo dan uzbuđena što ću videti Nika. Nisam ga videla cele nedelje, a bez poruka nedostajao mi je više nego ikada. Davila sam svakoga u kancelariji o večeri. Uhvatiću sam voz u 6:50, makar me to ubilo!
Kada je voz stao na stanicu, trčala sam do mesta gde sam se dogovorila sa Nikom. On nije bio tamo. Zašto li sam uopšte pomislila da će ovo biti zabavno? Uputila sam se prema kafiću. Onda sam čula glas u daljini: "Danijel!" Nik se smejao i mahao preko puta ulice, a ja sam potrčala kroz saobraćaj sa osmehom ludaka. Kada sam ušla u auto, oboje smo se smejali i čestitali jedno drugom. Koliko smo pametni da smo uspeli da se nađemo na stanici bez poruke. Još uvek sam ponosna.
Subota, dan 4
Probudili smo se i otišli na doručak, moje dve ljubavi bile su tu: kafa i dečko.
Nik je morao da radi tog popodneva i napravili smo plan da me pokupi nakon posla kako bismo izašli sa prijateljima.
Nikada nisam bila toliko uzbuđena kada je zazvonilo zvono na vratima. Nik mi obično pošalje poruku kada krene i još jednu kada stigne - neverovatno je šta element iznenađenja može da učini u vezi. Odavno nisam osećala takvu emociju zbog izlaska. Kada sam otvorila vrata i videla Nika kako stoji ispred, osetila sam se kao da mi je rođendan i to neki specijalni...
Nedelja, dan 5
Bila sam sa Nikom celo prepodne pre nego što sam morala da se vratim na posao. Pozvao me je te noći i kao i uvek bilo je sjajno, ali me je stvarno nerviralo što koristim fiksni telefon kako bih pričala sa njim. Trebalo bi da mogu da pričam sa svojim dečkom kad god ja to hoću. Nik se složio i rekao da je to ionako moja krivica i nasmejao se. Nije bilo baš toliko smešno...
Obično imam jako puno posla preko nedelje, ali ovaj dan je bio praznik tako da nisam radila. Nik nije bio slobodan, pa sam ja bila sama sa svojim telefonom i dosađivala se. Kao i svaka devojka od 20 i nešto napravila sam brdo selfija.
Naš razgovor te noći trajao je dva sata. Pozvala sam ga 3 puta zaredom jer sam zaboravila nešto da mu kažem...Nekako je razgovor bio agresivniji nego preko poruka. zaspala sam čudno, ne zadovoljno.
Utorak, dan 7
Nik je morao da ustane u 3:45 tog dana za posao, a kada sam ga pozvala u 22h, on je već zaspao. Da je ovo bila bilo koja noć, bila bih uznemirena, ali legla sam srećna jer sam znala da će me ujutru dočekati "dobro jutro" poruka koja mi je toliko nedostajala.
Pre nego što je sve ovo počelo, šalila sam se sa Nikom šta bi se desilo kada bismo shvatili da zapravo mrzimo da pričamo jedno s drugim po ceo dan i da je život bolji bez poruka. Iskreno, to bi verovatno bila dobra priča, ali upravo suprotno se dogodilo. Naša veza se rodila preko poruka i ako treba i umreće preko mobilnog!
(Cosmopoliten)