Pre 3 godine, Ibrahim je rešio da usvoji psa. Nije mu palo na pamet da će se ova odluka pretvoriti u neverovatnu priču.
Kao veliki ljubitelj životinja, Ibrahim je rešio sa spase štene. Otišao je u prihvatilište za pse u Karari i tamo je naišao na mladog nemačkog ovčara, koji je nedavno bio napušten. Bila je to ljubav na prvi pogled.
Psu je dao ime Roki i njih dvojica su postali nerazdvojni. Roki je bio privrženo štene koje je uvek držalo svog vlasnika na oku. Ibrahim je tretirao štene kao svoje dete i vodio ga je svuda sa sobom - čak i na plažu.
Jednog dana, pas i njegov vlasnik bili su zajedno na okeanu. Bio je jako vruć dan i Ibrahim je odlučio da se okupa. Kada se vratio na obalu, Roki je nestao.
U panici, Ibrahim je svuda tražio svog psa. Zvao ga je, raspitivao se...čak je obišao i neka prihvatilišta u gradu. Rokiju nije bilo ni traga. Kada se vratio na plažu da pokuša još jednom, ljudi su mu rekli da su videli grupu cigana kako vode psa.
Nažalost, ovo je uobičajena priča.
Ibrahimovo srce bilo je slomljeno. Nije mu bilo utehe. Roki mu je oduzet i neće se vratiti - bar je to on mislio u tom trenutku.
Prošlo je 3 godine. Roki, nekada Ibrahimovo štene, odraslo je u ozbiljnog psa negde drugde. Nijo bilo šanse da zna šta je sve pas iskusio i video tokom ovih godina. Ipak, u nekom trenutku, pas je uspeo da pobegne od onih koji su ga ukrali ili je možda opet bio napušten.
Koji god da je slučaj bio, psa je opet usvojila jedna porodica u Salernu, Italija.
Međutim, Roki je bio vrlo nemiran tamo. Stalno je bežao i kao da se nije uklopio sa novim vlasnicima. Oni su se plašili da ga ne izgube pa su mu stavili ogrlicu sa brojem telefona u slučaju da se izgubi.
I upravo se to i dogodilo. Roki nije pobegao zbog zlostavljanja, on je samo želeo da pronađe put do svog sirijskog vlasnika koji ga je usvojio kao štene - čoveku kom je pas oduzet nekoliko godina ranije.
Roki to nije mogao da zna, ali Ibrahim je bio udaljen više od 400 milja. To je jako dugačak put za životinju. Roki je jedino imao svoj instinkt da sledi, ali to nije bilo dovoljno. Jedva je nalazio hranu i jedva je odmarao. Pronašli su ga u Pizi, 370 milja severno od mesta odakle je počeo svoje putovanje. Njegove šape su bile krvave od silnog puta.
Njegovi spasioci primetili su ogrlicu i pozvali broj telefona u Salerno. "To jeste naš pas", tvrdila je porodica. Ipak, neko je čudesno primetio da Roki ima i tetovažu na svom telu. Tu tetovažu mu je napravio Ibrahim još kada je bio štene. To je bila tačka preokreta za Rokijevu sudbinu.
3 godine i 430 milja kasnije, Roki je napokon spojen sa čovekom kog nikada nije zaboravio!
"Nisam mogao da verujem", rekao je Ibrahim.
"Kada su ga doveli kući bio sam u kolima i on je čuo moj glas iznutra i počeo je da pravi veliku zbrku."
Možemo samo da zamislimo sreću kada su se njih dvoje sreli opet. Ljubav zaista može da preovlada razne prepreke i izazove, a Rokijeva privrženost i vernost ostavlja nas bez teksta. Divna priča sa još lepšim završetkom...
(Hefty)