Evropski projekat zamrznut

AMERIČKI ANALITIČAR: Evropi preti fragmentacija ili dugoročna dezintegracija

Profimedia
Evropska unija, koju mnogi ističu kao izuzetan presedan izgradnje političkih institucija bez primene sile, nalazi se na ključnoj raskrsnici, kaže Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlantske akademije Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

Kriza kroz koju Evropljani trenutno prolaze zahteva izuzetno umešna rešenja, bez kojih bi blok mogao da se suoči sa krajnje nestabilnim periodom, ističe Stiven Sejbo.

Formiranje Evropske unije, počelo je sa odlukom, prvom takve vrste u istoriji, ogromnog broja ljudi da se dobrovoljno, bez ikakvih mera prisile, udruže u širu zajednicu, kaže Sejbo. Rezultat je impresivan. Evropljani koji su u dva svetska rata izazvali smrt više od 60 miliona ljudi krenuli su 1951. da stvaraju najprosperitetniji, najbezbedniji, najmirniji i jedini prostor bez granica na svetu, na kojem živi više od pola milijarde ljudi.

Međutim, od izbijanja finansijske krize 2008, Evropu se našla na opasnoj vetrometini. Na krizu u evrozoni koja nije poptuno rešena, nadovezala se kriza sa migrantima, koja ne jenjava, kao i pretnja Britanije, treće najveće evropske zemlje, da bi već ove ili naredne godine mogla da napusti Uniju.

Sejbo upozorava da Evropi preti fragmentacija, ako ne i dugoročna dezintegracija:

“U pitanju je unutrašnja povezanost Evropske unije, koja bi mogla da se odrazi i na efikasnost NATO-a, najvećeg odbrambenog saveza na svetu. Ukoliko se Evropljani ne budu složili oko načina na koji mogu da izađu iz krize, kontinent bi mogao da pretrpi duži period nestabilnosti sa nepredvidljivim posledicama.”

Foto: Shutterstock

Eksperti priznaju da rešenja nisu jednostavna, jer su teškoće isuviše isprepletane. Oko milion izbeglica iz Severne Afrike i sa Bliskog istoka, ugrozili su opstanak Šengenskog bezviznog prostora, uspostavljenog još 1985.

Evropljani su prinuđeni da zatvaraju svoje granice, kaže Sejbo, jer svaka zemlja mora da sačuva svoju unutrašnju koheziju:

Možete da zamislite koliko je teško maloj homogenoj zemlji kao što je Danska da rešava problem poplave izbeglica. Nažalost, mislim da će zatvoriti svoje granice i pokušati da izbeglice vrate u Tursku. Ali ni to neće biti dovoljno, jer ostaje priliv migranata iz severne i pot-saharske Afrike. Postoji realna opasnost da Zapad okrene list i zatvori granice imigrantima za duži period – možda deceniju, dve.”

Drugim rečima, evropski projekat je već zamrznut, kaže naš sagovornik:

“Sve što sada čine svodi se na konsolidovanje delova evropskog projekta, koji još uvek nisu poremećeni, uključujući dogovaranje uslova za ostanak Britanije kao članice bloka. Ne treba očekivati nikakve nove inicijative. Njihov glavni posao trenutno je ‘da začepe rupe na probušenom brodu.’”

Evropljani su ranije krize koristili kao priliku za jačanje ekonomske i političke integracije svoje unije – nastavak takvog procesa je za sada nemoguć, ali nije isključen, zaključuje Sejbo.