Majka ubica i njena ćerka u istom grobu: Majka sahranjena ujutro a ćerka nekoliko sati kasnije
Ivana je sahranjena ujutro, bez poštovanja ikakvih običaja, dok je malenu Nataliju nekoliko sati kasnije na večni počinak ispratilo nekoliko stotina rođaka i prijatelja.
Naco, zlato moje, ne idi
Podsetimo, Ivana Majstorović udavila je u ponedeljak uveče ćerkicu i njeno telo stavila u ormar, pa se potom obesila na tavanu porodične kuće u Sokobanji.
- Naco, zlato moje, dušo moja, ne idi, ne vodite je - kukale su rođake tragično nastradale devojčice. Otac Dejan, šokiran od bola, nije progovarao ni reč dok su se opraštali od malene Natalije.
- Šta reći posle ovakve tragedije? Reči su vetar, reči su prašina. Ipak, pokažite da je čovek stvoren po božjem liku i pružite utehu danas jedni drugima - rekao je u dirljivom govoru sveštenik nad malim belim kovčegom devojčice.
Ivana i njena ćerkica sahranjene su u identičnim belim sanducima u istom grobnom mestu. U nepreglednoj koloni, na čijem je čelu bila slika osmogodišnjakinje, preovladavali su buketi s belim cvećem za nastradalu Nataliju.
- Strašno je, šta više reći! Šokirani smo! Niko nije očekivao da šta će Ivana ovako nešto da uradi. Ponavljamo po ko zna koji put zašto je ubila svoje dete - pričaju očajni rođaci dok se spuštao kovčeg u raku.
Tragičan kraj ljubavi
Sokobanja je juče u ranim jutarnjim satima ispratila tela majke i ćerke. Rodbina, prijatelji, komšije i dalje ne veruju šta se dogodilo.
- Mala Natalija je dete ljubavi. Ivana i Dejan poznavali su se od malih nogu. On je poreklom iz Ljiga, odakle je došla i Ivanina majka Gordana. Družili su se kao deca, kao momak i devojka u Ljigu, pa ih je rastavio životni put Ivanine majke Gordane kad se preudala u Sokobanji - priča poznanik ove porodice i dodaje:
- Međutim, sudbina je htela da se kasnije sretnu u Beogradu. Dejanovi roditelji su se doselili iz Ljiga, a Ivana je došla u Beograd da pohađa Višu turističku školu. Sreli se i počeli ponovo da se druže, a uskoro su se i venčali. Živeli su u Beogradu i Sokobanji. Šta se kasnije dogodilo između njih, ne znam.
Sokobanjci poznaju Ivanu kao lepu i korektnu osobu, doduše malo ćutljivu, ali ipak druželjubivu.
- Ivana i Dejan su stvarno bili idealan par. Zaljubljeni jedno u drugo do ušiju. Vodali su se kroz grad za ruke kao tinejdžeri, a njihova ljubav je krunisana rođenjem Natalije. Dejan je, reklo bi se, više boravio u Sokobanji nego u Beogradu. To što je kasnije otišao da radi u Francusku nije nikakav hir, već stvar dogovora. On je išao kod Ivaninih rođaka koji su ga prihvatili u Francuskoj. Dolazio je iz Francuske često u Sokobanju da obiđe Ivanu i Nataliju. Ovakav stravičan preokret je neverovatan - kaže rođaka iz Sokobanje.
Miljenica porodice
Prema rečima naših sagovornika, miljenica porodice nesumnjivo je mala Natalija.
- Siniša, za kog se majka Gordana preudala u Sokobanji, prihvatio je i Ivanu i njenog brata Nikolu kao svoju decu. Težak je udarac za njega bio kad je Nikola stradao u saobraćajnoj nesreći. Posle toga velika uteha mu je bila mala Natalija. Deda Siniša ju je vodio svakog dan do škole i dočekivao. Sagradio je pansion u centru Sokobanje, gde je pored njega uvek bila miljenica. Po maloj Nataliji je nazvao apartman - kaže komšija.
Sokobanjci su bili spremni da odaju poslednju poštu, ali je porodica odlučila da se o tome pobrine otac Dejan Majstorović i organizuje sahranu u Beogradu.
Kuća zaključana
CVEĆE, SVEĆE I TELEGRAMI
Tela majke i ćerke prebačena su u Beograd. Za njima je otišla i rodbina iz Sokobanje, a porodična kuća ostala je zaključana. Mnogi Sokobanjci, neobavešteni da je sahrana u Beogradu, dolazili su juče sa cvećem i svećama do kuće. Uočeni su i česti dolasci poštara koji su donosili telegrame saučešća do „kuće smrti“.
ĐAČKE SUZE Školski drugovi Očajni zbog Natalije
NE VERUJEMO DA JE NEMA
Tragedija je teško pogodila učenike i nastavnike Osnovne škole „Mitropolit Mihajlo“ u Sokobanji, koju je pohađala Natalija.
- Ne mogu i ne želim da pričam o nesreći koja nas je zadesila - rekla je direktorka škole Marija Kuzmanović.
Mališani iz razreda sa setom govore o drugarici Nataliji, ne verujući da neće videti više njen veseli smeh.
- Natalija je bila iz bogate kuće, ali se ni po oblačenju ni ponašanju nije razlikovala od svojih drugarica, uvek je bila spremna da pomogne i podeli užinu - pričaju učenici i dodaju:
- Nadamo se da ćemo je možda sutra ponovo videti kako s dekom Sinišom dolazi u školu.