Pre mesec dana, ruski predsjednik Vladimir Putin se sastao s bivšim američkim državnim sekretarom i savetnikom za nacionalnu sigurnost, Henrijem Kisindžerom. Jasno je da ostareli američki strateg nije u Moskvu doputovao kao turista, posebno ako uzmemo u obzir da je on bio jedan od autora politike detanta u američko-sovetskim odnosima. Osim toga, važno je naglasiti da je Kisindžeru ovo samo jedna u nizu privatnih poseta Moskvi u vreme Putinovog predsedničkog mandata. O čemu su tačno razgovarali niko ne zna, a posle razgovora s Putinom, Kisindžer se sastao i s čelnikom Izvršnog ureda ruskog predsednika, Sergejom Ivanovim, bivšim sovetskim obavještajcem iz Lenjingradskog kružoka, čovekom koji uživa najveće Putinovo poverenje.
Verovatno je Kisindžer posetio Moskvu s posebnim zadatkom da od Putina lično čuje stvari koje će preneti Vašingtonu. Iako su mnogi ovaj susret protumačili kao dogovor između Vašingtona i Moskve o pitanjima Sirije i Ukrajine, malo je verovatno da je bivši američki državni sekretar imao ovlašćenja da nešto dogovara s Putinom.Važno je napomenuti da je Kisindžer uvek tvrdio da zaoštravanje odnosa s Rusijom za Ameriku nije dobra stvar, i da bi Bela kuća trebala da preispita svoje stavove o tom pitanju.
S druge strane imamo Džordža Sorosa, američkog milijardera i takozvanog "filantropa", verovatno najzaslužnijeg što je Barak Obama izabran za američkog predsednika. Soroš i Kisindžer zastupaju potpuno suprotne stavove o Rusiji i američko-ruskim odnosima. Džordž Soroš je nedavno rekao "da ISIL predstavlja pretnju i Zapadu i Istoku, ali da je ne treba precenjivati, i da se ona ne može se uporediti s pretnjom koja dolazi od Rusije".Otprilike na istom tragu piše i viši savetnik u Centru za analizu europske politike (CEPA) u Vašingtonu, Januš Bugajski, koji je napisao da su "trenutno dve najveće pretnje svetskoj stabilnosti Bašar Al-Asad i Vladimir Putin koji šalje izbeglice u Evropsku uniju i tako želi da je podeli i uništi".
Soroš smatra da su SAD i evropski lideri napravili ozbiljnu grešku gledajući u Rusiji potencijalnog saveznika u borbi protiv "Islamske države"."Stvarni cilj Putina je raspad Evropske unije, a najbolji način da se to postigne je preplaviti Europu milionima izbeglica iz Sirije", rekao je Soroš. Ovde vidimo koliko se podudaraju izjave raznoraznih analitičara i stručnjaka koji kao papagaji ponavljaju Soroševe fraze, iako postoje brojne indicije da upravo njegovo "Otvoreno društvo" i razne nevladine organizacije povezane s njim stoje iza talasa izbeglica iz Turske, koji su više od tri godine živeli u tamošnjim izbjegličkim kampovima, i krenuli put Evrope tek nakon vešto pripremljenog terena za njihov dolazak. Soroš je rekao i da je ruska intervencija u sirijskom sukobu strateški promašaj, jer su se pogoršali odnosi Moskve i Turske.
Sada se vratimo na Henrija Kisidnžera, koji i sam nije bez grehova, ali se on nikako ne može porediti s aktuelnom administracijom američkom elitom u proteklih 25 i više godina.On je rekao da "Sada najveće pretnje dolaze iz propalih država i sve većeg broja nekontrolisanihj teritorija. Ovo proširenje vakuuma vlasti ne može biti zaustavljen od strane bilo koje države, nego samo saradnjom između Sjedinjenih Država, Rusije i drugih velikih sila", rekao je Kisindžer. Zato je bio iznenađen odlukom Obamine administracije povećanja vojne potrošnje u Evropi za više od četiri puta, dok je proračun za borbu protiv "Islamske države" uvećan samo za 50%. Te odluke pokazuju da Obami nije prioritet borba protiv terorizma, što je i ruski stav.
Prema Kisindžeru, "multipolarni svetski poredak je u nastajanju, a Rusiju, prije svega, treba posmatrati kao bitan element nove globalne ravnoteže, a ne kao pretnju Sjedinjenim Državama".Sudeći prema ponašanju Obamine administracije, Sorošev stav je bliži onome koga zastupaju Bijela kuća, Pentagon i NATO. Soroš daje izjave a putem svojih NVO, agencija i medija promoviše stavove jastrebova iz Vašingtona, koji su ostali bez trke u naoružanju iz vremena Hladnog rata, što je neposredno bilo povezano s izdašnim vojnim proračunima.Kisindžer je i u tom slučaju pokazao da je moguće pregovarati čak i s tako teškim suparnicima kao što su bili SSSR i Kina. On često nudi uravnotežen i razuman pristup, ali je upitno hoće li ga Obama poslušati, zbog interesa jastrebova iz Vašingtona, vojno-industrijskog kompleksa i spekulanta Soroša.
Uopšte, prioriteti svih strana u sirijskom sukobu su jasni. Erdogan se bori protiv Kurda i za to ne bira načine. Evropa stenje pod pritiskom izbeglica, a SAD jačaju vojnu prisutnost u Europi pravdajući to mantrom "opasnosti od ruske agresije". Rusija za sada prilično dobro odrađuje posao uništavanja terorističkih grupa, a ovakvu inicijativu, kao što je bio poseta Kisindžera Moskvi, ma od kojih krugova iz Sjedinjenih Država došla, uvek treba pozdraviti.
(Altermainstream.info)