OČAJNIČKI POTEZ ERDOGANA: Sve karte bacio na uvlačenje Amerike u sukob sa Rusijom
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je pozvao na zatvaranje tursko-siriske granice, nedelju dana posle dogovora SAD-Rusija o prekidu vatre, što je ponovo podstaklo špekulacije o budućnosti već ozbiljno ugroženih rusko-turskih odnosa. Lavrov je ponovio tvrdnje da Ankara podržava teroriste pružajući im oružje, pod maskom konvoja humanitarne pomoći, dok zatvara one koji se javno tome usprotive. Turska ove optužbe smatra za pristrasne i ne uzima ih za ozbiljno, a one podstiču dalje tenzije dok sе konstantno govori o mogućem vojnom sukobu Moskve i Ankare.
Svet može da potcenjuje turski faktor u odnosima Rusije i Zapada, i njegove implikacije za globalnu stabilnost, ali sama činjenica da se sukob pominje nije dobar znak, obzirom da se stručnjaci slažu da šanse za pravi rat postepeno rastu, bez obzira na to koliko političari pokušavaju da ga spreče.
"SAD su saveznik Turske u okviru NATO, i obavezale su se da je brane u slučaju sukoba sa Rusijom", kaže Robert Fridman, američki profesor sa Univerziteta Džons Hopkins. "Međutim, SAD nisu srećne turskim ponašanjem. Ne samo da je Erdogan postao islamski autokrata, već su i njegovi napadi na sirijske Kurde u suprotnosti sa politikom SAD, koje podržavaju Kurde protiv Islamske države. S obzirom na trenutnu nesigurnu obustavu vatre, ne vidim Tursku invaziju na Siriju, ali je Erdogan nepredvidiv".
“Zato bi stvari mogle postati gore na svim frontovima, pre nego što bude bolje. Svakako ništa neće biti lako”, kaže O'Hanlon.
Aurel Braun profesor na Univerzitetu u Torontu i saradnik Univerziteta Harvard, tvrdi da je Turska faktor koji svakako otežava odnose SAD-Rusija i naglašava više dilema Moskve i Vašingtona.
Da li SAD imaju uokvirenu politiku prema Turskoj?
Jedan od izazova za svetsku bezbednost nije samo jačanje sukoba između Rusije i Turske, već i nedostatak stabilnosti u politici SAD prema Turskoj.
"Zbog Erdoganove, u početku najmanje prećutne podršku prema ISIS, sukoba sa sirijskim Kurdima, njegovog tekućeg sukoba sa Izraelom, kao i njegovog obrta ka radikalnom islamizmu, Obamina administracija sada s njim nije zadovoljna", rekao je Fridman.
Istovremeno, on ističe da je Vašingtonu i dalje vrlo potrebna avio baza Indžirlik. Dakle, politika SAD prema Turskoj, je pre svega određena njenom taktikom u Siriji.
"Politiku SAD prema Siriji i dalje određuje nespremnost Obame da se dublje umeša u sukob. Turska tu nije glavni faktor” kaže Fridman.
Arif Asalioglu, generalni direktor turskog Međunarodnog instituta za razvoj naučne saradnje je veoma jasan:
"Za poslednjih 50 godina, Turska je kao članica NATO u dobrim odnosima sa SAD. Međutim, u poslednje tri ili četiri godine, stav SAD prema Turskoj se promenio. Danas odnosi SAD i Turske nisu onakvi kao ranije. To je činjenica, i nisu se poboljšali ni pošto je Turska oborila ruski avion. Danas su odnosi još gori. Prvobitno bliski odnosi predsednika Obame sa Erdoganom, koji su zasnovani na nadi da turski predsednik sledi demokratski put umerenog islama, uglavnom su pogoršani zbog sve veće domaće represije i dvolične poltike Ankare prema izbeglicama i ISIS. Ali Obama mora da podrži Tursku u svetlu njenog članstva u NATO i njenog položaja ulaza za izbeglice. Bez obzira na to, američko razočarenje u Erdogana je opipljivo", kaže Asalioglu.
Džon Alterman, direktor Bliskoistočnog programa u američkom Centru za strateške i međunarodne studije smatra da se tenzije Rusije i Turske prelivaju na SAD zbog obaveza Vašingtona da brani Tursku, ali Vašington to pokušava da smiri.
"Veoma loši odnosi Vašingtona sa Rusijom, naročito u vezi Ukrajine i rusko globalno vojno samopouzdanje, otežavaju da dve nuklearne sile zaista efikasno sarađuju na Bliskom istoku. Na neki način, rivalstvo sa Rusijom gura Ameriku prema Turskoj (što zauzvrat ohrabruje Ankaru da preduzima rizične i na kraju samoporažavajuće akcije)", kaže Alterman.
(Russia direct - priredio M. Đorđević)