Županijski sud u rekordnom roku je reagovao na majčinu žalbu i stavio odluku nižeg suda van snage, zaključivši da Opštinski sud nije uzeo u obzir veliki deo dokaza, do te mere da čak nije utvrdio ni osnovne životne uslove oca sa kojim bi dete trebalo da nastavi život. Međutim, postupak time nije okončan, samo je vraćen na početak.
- Sud bi ponovno, kao i u prvom postupku, mogao da odluči da dete dodeli tom čoveku - priča 37-godišnja Zadranka.
U oktobru 2010. godine ona ga je upoznala u jednom društvu muškaraca iz Splita. Mesec dana kasnije nazvao je i pozvao na piće. Bio je to, kaže žena, njihov drugi susret. Bilo je kasno poslepodne kada joj je rekao da se autom vraća iz Rijeke za Split i da prolazi kraj njenog grada.
- Pristala sam. Došao je autom po mene na dogovoreno mesto. Međutim, nismo stigli do kafića, samo do neke makadamske ceste. Dogodilo se ono što gledate na televiziji ili čitate u novinama i mislite da se vama nikad ne bi moglo dogoditi, jer bi vi ovo ili ono... Meni se dogodilo - priča.
Došla je kući, u kojoj živi s ocem i majkom, slomljena. Nije otišla u policiju niti se nekom poverila.
- Donijela sam odluku da nikome nikad neću reći da sam bila silovana. Da ću se sama nositi sa tim. Međutim, uskoro sam saznala da sam trudna - priča ona.
Saznao je i čovek koji joj je, kaže, to učinio. Počeo joj je, tvrdi, pretiti, tražiti da pobaci, preteći da će, otkrije li kome šta se dogodilo, nauditi njenim najbližima, a ako rodi - tvrdi - i detetu.
Međutim, nakon što je rodila, počeo je zahtevati da viđa dete.
- Bila sam van sebe. Sama pomisao da vodim dete tom čoveku bila mi je užasna. Ali, doneta je privremena mera po kojoj otac svake srede ima pravo da viđa dete u prostorijama centra za socijalnu zaštitu - kaže majka.
U međuvremenu, podnela je kaznenu prijavu za silovanje, ali sud u Zadru obustavio je istragu uz, kako kaže, obrazloženje da je proteklo previše vremena.
- On negira da se to dogodilo, a na sudu je tvrdio sve čega se mogao setiti - od toga da smo zajedno živeli do toga da smo imali avanturu - kaže.
Srede, kojima je trebalo da odvodi dete u centar na viđanje s biološkim ocem, postale su, kaže, noćna mora i detetu, koje tog čoveka nije poznavalo i nije moglo shvatiti zašto tamo mora odlaziti.
- Ja mu nisam govorila ništa ružno, ali nisam govorila ni lepo. Nisam govorila ništa. Dete je reagovalo strašno - bežalo bi, izbijale su mu fleke, umokrilo bi se - priča.
Stručnim radnicima centra to je išlo na živce - do te mere da su u novembru prošle godine predložili Opštinskom sudu da se dete trajno dodeli - ocu! Razlog: majčino opstruiranje viđanja s ocem.
Opštinski sud je u potpunosti prihvatio mišljenje centra, ne prihvatajući ništa što je majka tvrdila: odlučio je da se dete trajno preseli kod oca, u drugi grad, a majci je dodelio viđanje deteta ređe od uobičajnog - jednom nedeljno i svaki drugi vikend, bez uobičajne polovine letnjih i zimskih praznika. Kako je kasnije utvrdio Županijski sud, koji je slučaj vratio na početak, ali drugom sudiji, sud čak nije ni proverio uslove u kojima otac živi, a nije dao ni jedan dokaz kojim bi potvrdio da je detetu na bilo koji način ugrožen život, zdravlje ili zadovoljenje bilo koje potrebe.
Upravo suprotno: iz veštačenja proizlazi da je majka visokoobrazovana, zaposlena, posvećena detetu, a pomoć joj pružaju i njeni roditelji.
- Centar za socijalnu zaštitu doneo je nepravedno mišljenje koje nije u interesu deteta. Opštinski sud je uvažio njihovo mišljenje, iako to zakonski nije bio obvezan. Drago nam je da je Županijski sud ukinuo odluku po kojoj se dete dodeljuje ocu, jer je bila ne samo nelogična nego i suprotna interesima deteta. Dete je, naime, oca videlo svega nekoliko puta u životu i trebalo da se preseli u stan potpunog neznanca. Ni Centar ni Opštinski sud pre donošenja odluke da će dete živeti s ocem nisu proverili najosnovnije stvari, naprimer uslove stanovanja koje bi dete imalo kod oca - kaže advokatica Nataša Erstić Korljan, koja dodaje kako veruje da će na ponovljenom postupku ipak biti doneta pravedna odluka.
(Jutarnji.hr)