Osim ljudi s fakultetom, u poslaničkim klupama sedeće zanatlije i građani nižeg obrazovanja
BEOGRAD - Zakone će nam krojiti i u naše ime u Skupštini Srbije govoriti i metaloglodač, kožarski tehničar, carinski referent, fudbalski ili rukometni trener, ako je suditi po izbornim listama koje su dosad predate.
Spisak zanimanja poslanika nije ništa egzotičniji od onih iz prošlog saziva, ali ipak ponovo otvara pitanje da li Skupština treba da bude rezervisana samo za ljude s fakultetom ili je dobro da u poslaničkim klupama sede i ljudi nižeg obrazovanja i „narodskih“ zanimanja.
Sagovornici Kurira saglasni su da je parlament slika naroda, a urednik Nove srpske političke misli Ðorđe Vukadinović kaže za Kurir da je za parlament dobro da u njemu budu svi profili zanimanja, ali da u tome treba imati meru.
Talenat i iskustvo
- S jedne strane, nije dobro da parlament postane uskoelitistička stvar. Dobro je da u njemu bude predstavnika raznih zanimanja i struka. Međutim, ne treba ni preterivati u tome, jer je jasno da parlamentarni rad zahteva određen nivo stručnosti i obrazovanja. Istina, za sve - vožnju avionom, lečenje ljudi pa i metalostrugarstvo - potrebno je da se bude profesionalno osposobljen, a nekad se taj nedostatak može nadoknaditi iskustvom ili talentom. Evo, Ðoković je talentovan, ali morao je da trenira da bi stigao tamo gde je sad - kaže Vukadinović.
Ipak, upozorava da preterivanje može imati i lošu stranu.
- Preterivanje u populizmu može dovesti do toga da poslanici služe kao fikus i dekoracija, da ne doprinose radu kao što bi trebalo - zaključuje on.
Politički analitičar Vladimir Goati kaže da ne bi bilo fer da se narod deli po školskim razredima.
Kao u Sloveniji
- To je i pravedno. Svaka partija želi da svoju politiku populiše preko obrazovanih ljudi, zato ne verujem da ćemo skliznuti u situaciju u kojoj će obrazovanih biti manje u odnosu na ostale - kaže Goati.
Poslanik SNS Marijan Rističević, zemljoradnik koji nema diplomu u rukama, kaže da bi trebalo da bude više narodskih profesija.
- Prostodušniji su, pošteniji i bolji. Skupština nije akademija nauka, čak Slovenija ima dvodomni parlament, a u jednom moraju da imaju pet zemljoradnika, i ništa im ne fali. Nisu krivi glodači, strugari - ako nisu pismeni, oni su usmeni. Ovu zemlju nisu stvorili advokati, već običan narod, i nisu je upropastili nepismeni, već pismeni i šmekeri koji su tvrdili da su eksperti za razne oblasti - smatra Rističević.
S njim je saglasan i lider pokreta Levica Srbije Borislav Stefanović, koji kaže da Skupština treba da bude ogledalo društva.
- U parlamentu treba da bude ljudi različitih nivoa, klasa. Svi za poslanike biraju profesore, lekare, pa često se dešava da se javljaju za reč samo kad je tema iz njihove struke, i onda čitaju sastave. Elitizam je često alibi za kukavičluk, bitne stvari se kriju, a priča se o onom sporednom - kaže Stefanović.
Spisak zanimanja poslanika nije ništa egzotičniji od onih iz prošlog saziva, ali ipak ponovo otvara pitanje da li Skupština treba da bude rezervisana samo za ljude s fakultetom ili je dobro da u poslaničkim klupama sede i ljudi nižeg obrazovanja i „narodskih“ zanimanja.
Sagovornici Kurira saglasni su da je parlament slika naroda, a urednik Nove srpske političke misli Ðorđe Vukadinović kaže za Kurir da je za parlament dobro da u njemu budu svi profili zanimanja, ali da u tome treba imati meru.
Talenat i iskustvo
- S jedne strane, nije dobro da parlament postane uskoelitistička stvar. Dobro je da u njemu bude predstavnika raznih zanimanja i struka. Međutim, ne treba ni preterivati u tome, jer je jasno da parlamentarni rad zahteva određen nivo stručnosti i obrazovanja. Istina, za sve - vožnju avionom, lečenje ljudi pa i metalostrugarstvo - potrebno je da se bude profesionalno osposobljen, a nekad se taj nedostatak može nadoknaditi iskustvom ili talentom. Evo, Ðoković je talentovan, ali morao je da trenira da bi stigao tamo gde je sad - kaže Vukadinović.
Ipak, upozorava da preterivanje može imati i lošu stranu.
- Preterivanje u populizmu može dovesti do toga da poslanici služe kao fikus i dekoracija, da ne doprinose radu kao što bi trebalo - zaključuje on.
Politički analitičar Vladimir Goati kaže da ne bi bilo fer da se narod deli po školskim razredima.
Kao u Sloveniji
- To je i pravedno. Svaka partija želi da svoju politiku populiše preko obrazovanih ljudi, zato ne verujem da ćemo skliznuti u situaciju u kojoj će obrazovanih biti manje u odnosu na ostale - kaže Goati.
Poslanik SNS Marijan Rističević, zemljoradnik koji nema diplomu u rukama, kaže da bi trebalo da bude više narodskih profesija.
- Prostodušniji su, pošteniji i bolji. Skupština nije akademija nauka, čak Slovenija ima dvodomni parlament, a u jednom moraju da imaju pet zemljoradnika, i ništa im ne fali. Nisu krivi glodači, strugari - ako nisu pismeni, oni su usmeni. Ovu zemlju nisu stvorili advokati, već običan narod, i nisu je upropastili nepismeni, već pismeni i šmekeri koji su tvrdili da su eksperti za razne oblasti - smatra Rističević.
S njim je saglasan i lider pokreta Levica Srbije Borislav Stefanović, koji kaže da Skupština treba da bude ogledalo društva.
- U parlamentu treba da bude ljudi različitih nivoa, klasa. Svi za poslanike biraju profesore, lekare, pa često se dešava da se javljaju za reč samo kad je tema iz njihove struke, i onda čitaju sastave. Elitizam je često alibi za kukavičluk, bitne stvari se kriju, a priča se o onom sporednom - kaže Stefanović.
Da ih ne bruka
SNS KRIJE SPO
Za razliku od ranijih godina, ove godine na listi SNS nema poslanice DHSS Olgice Batić, a spekuliše se da je tome doprinela njena kritika aktuelnog režima. Osim toga, zanimljivo je i da SPO nije bio deo mitinga kojim je SNS započeo izbornu kampanju, a Kurir saznaje da je to s razlogom.
- SPO nije baš najpopularnija stranka, zato su i naprednjaci rešili da ga skrajnu sa scene. Procenili su da će im to doneti više koristi - kaže izvor Kurira.