Čuvena kompanija je u saopštenju izrazila duboko žaljenje što je tokom Drugog svetskog rata koristila robove kako bi jačala nemačku vojnu industriju
BERLIN - Nemački proizvođač automobila BMW izvinio se zbog svoje ratne prošlosti, priznajući „s dubokim žaljenjem“ da je firma snabdevala naciste vozilima i da je koristila robovsku radnu snagu.
Nemački automobilski gigant iskoristio je obeležavanje 100 godina od osnivanja kompanije da se izvini zbog nacističke prošlosti.
Izvinjenje i saopštenje „dubokog žaljenja“ zbog uloge u korišćenju radnika-robova zbog snabdevanja Hitlerovog Trećeg rajha oružjem i aero-motorima kompanija je iznela zajedno s vizijom nove ere u razvoju automobilske industrije.U saopštenju se ističe da se kompanija suočava s „mračnim poglavljem svoje istorije“ u gradu Minhenu, odakle nacisti, odnosno Nacistička partija, vuku svoje korene, piše Dejli mejl.
Kompanija je koristila prisilne radnike, osuđenike i logoraše za proizvodnju aero-motora.
- Pod režimom nacionalsocijalista tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, BMW je isključivo radio kao dobavljač nemačke industrije naoružanja. Zbog povećane proizvodnje kompanija je koristila radnu snagu logoraša, koje su nacisti mučili tokom Drugog svetskog rata. Do danas ostaje neizbrisiva patnja koju smo prouzrokovali, zbog čega neizmerno žalimo - stoji u saopštenju kompanije.
Porodica Kvant postala je većinski vlasnik BMW posle Drugog svetskog rata. Njihova veza s nacistima otkrivena je 2007. u dokumentarcu emitovanom na nacionalnoj televiziji. Četiri godine kasnije porodica je to i priznala posle decenija ćutanja.Otkriveno je da je glava porodice Ginter Kvant bio angažovan za arijanizaciju jevrejskih kompanija. Takođe, doveden je u vezu s najgorim zločinima nacističkog režima u Nemačkoj. Ginter je postao član nacista 1933, a četiri godine ranije razveo se od Magde Berend Ričel, s kojom je ostao u dobrim odnosima.
Upravo ona će kasnije postati supruga ozloglašenog propagandiste Trećeg rajha Jozefa Gebelsa, s kojim je otišla u smrt zajedno sa šestoro dece.
Nemački automobilski gigant iskoristio je obeležavanje 100 godina od osnivanja kompanije da se izvini zbog nacističke prošlosti.
Izvinjenje i saopštenje „dubokog žaljenja“ zbog uloge u korišćenju radnika-robova zbog snabdevanja Hitlerovog Trećeg rajha oružjem i aero-motorima kompanija je iznela zajedno s vizijom nove ere u razvoju automobilske industrije.U saopštenju se ističe da se kompanija suočava s „mračnim poglavljem svoje istorije“ u gradu Minhenu, odakle nacisti, odnosno Nacistička partija, vuku svoje korene, piše Dejli mejl.
Kompanija je koristila prisilne radnike, osuđenike i logoraše za proizvodnju aero-motora.
- Pod režimom nacionalsocijalista tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, BMW je isključivo radio kao dobavljač nemačke industrije naoružanja. Zbog povećane proizvodnje kompanija je koristila radnu snagu logoraša, koje su nacisti mučili tokom Drugog svetskog rata. Do danas ostaje neizbrisiva patnja koju smo prouzrokovali, zbog čega neizmerno žalimo - stoji u saopštenju kompanije.
Porodica Kvant postala je većinski vlasnik BMW posle Drugog svetskog rata. Njihova veza s nacistima otkrivena je 2007. u dokumentarcu emitovanom na nacionalnoj televiziji. Četiri godine kasnije porodica je to i priznala posle decenija ćutanja.Otkriveno je da je glava porodice Ginter Kvant bio angažovan za arijanizaciju jevrejskih kompanija. Takođe, doveden je u vezu s najgorim zločinima nacističkog režima u Nemačkoj. Ginter je postao član nacista 1933, a četiri godine ranije razveo se od Magde Berend Ričel, s kojom je ostao u dobrim odnosima.
Upravo ona će kasnije postati supruga ozloglašenog propagandiste Trećeg rajha Jozefa Gebelsa, s kojim je otišla u smrt zajedno sa šestoro dece.
Brutalni
Iskoristili 50.000 ljudi
Gabrijel Kvant, čiji je deda Ginter iskorišćavao oko 50.000 prinudnih radnika u svojim fabrikama oružja, priznao je da mu je porodica činila strašne stvari.
Kompanija je tokom rata proizvodila municiju, puške, granate, pa čak i baterije za podmornice, sve u cilju jačanja nemačke vojske.
Bilo je to prvo javno osuđivanje zločina nekog iz familije Kvant, čiji su najodgovorniji članovi za vezu s nacistima Ginter Kvant i njegov sin Herbert.