KIJEV - Ukrajina je odložila samit centralne i istočne Evrope, koji je bio zakazan za 11. i 12. maj na Jalti, posle najave većine šefova država ili vlada da će taj skup bojkotovati zbog zatvorskog tretmana bivše ukrajinske premijerke Julije Timošenko.
"Zbog nemogućnosti nekoliko šefova evropskih država da učestvuju na samitu na Jalti, Ukrajina smatra odgovarajućim da se skup odloži na neodređeni rok", saopštio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Dikusarov.
Pravdajući se različitim razlozima, učešće na samitu otkazali su šefovi 14 država. Među njima, Crna Gora, Hrvatska, Češka, Albanija i Rumunija otvoreno su kao razlog navele protest zbog narušavanja ljudskih prava Timošenkove.
Učešće na samitu potvrdile su svega četiri države - Poljska, Litvanija, Slovačka i Moldavija. Iz Srbije, na samit je bila pozvana Slavica Đukić Dejanović, koja kao predsednica parlamenta zamenjuje predsednika države.
Julija Timošenko se nalazi na izdržavanju sedmogodišnje zatvorske kazne i nedavno je stupila u štrajk glađu zbog lošeg medicinskog tretmana i uskraćivanja lečenja u adekvatnoj ustanovi. Ona tvrdi da mesecima trpi bolove u leđima, što su posvedočili i nemački lekari koji su je pregledali u zatvoru.
Timošenko je i danas, kao prethodnih dana odbila da bude prebačena u bolnicu u Harkovu, odnosno odbila je da to učini pre nego što se posavetuje sa svojim advokatima. Danas, nju je pregledao nemački lekar, a mediji javljaju da je Timošenko ranije pristala da bude prebačena u bolnicu u Harkovu - pod uslovom da sa njom budu lekari iz Nemačke.
Bivša ukrajinska premijerka već je mimo sopstvene volje bila prebačena u istu bolnicu 20. aprila, ali je odbila lečenje, pa je nakon dva dana vraćena u zatvor. Ona je tada optužila zatvorske čuvare da su primenili silu da bi je primorali da ide u bolnicu, a fotografije na kojima je pokazala modrice na rukama i telu objavili su mediji širom Evrope - posle čega je pojačan pritisak na vlasti Ukrajine da joj ne uskraćuju ljudska prava i omoguće pošteno suđenje.
Oktobra prošle godine, Timošenko je osuđena na sedam godina zatvora zbog potpisivanja štetnih gasnih ugovora sa Rusijom, a u međuvremenu je protiv nje podignuto još desetak tužbi za finansijske malverzacije, utaju poreza i druge prestupe koje je navodno počinila pre stupanja na premijersku dužnost.
Lideri EU i mnogih evropskih država koji od početka sumnjaju da presuda Timošenkovoj ima političku pozadinu, najavili su i bojkot Evropskog prvenstva u fudbalu koje će se održati od 8. juna u Ukrajini (i Poljskoj).
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je prošle nedelje neprimerenim pozive na bojkot fudbalskog prvenstva, rekavši da ne treba mešati sport i politiku i ponudio Timošenkovoj lečenje u Rusiji ukoliko to odobre ukrajinske vlasti. Ukrajina se nije izjasnila o ponudi Putina, ali je Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo da je odluka evropskih zvaničnika koji su najavili bojkot fudbalskog takmičenja u duhu “hladnoratovske” politike.