Protesti su organizovani u više od 200 gradova u Francuskoj. Sindikati, studenti, nezaposleni i omladina pozivali su na povlačenje predloga zakona o radnom vremenu, koji je podelio čak i vladajuću Socijalističku partiju, navodi agencija AP.
Policija u Parizu nije izdala saopštenje o broju demonstranata, ali sidikati navode da se na ulicama francuske prestonice okupilo između 80.000 i 100.000 ljudi. Aktuelna socijalistička vlada osporava neprikosnoveno 35-časovnog nedeljno radno vreme, u pokušaju da sprovede reforme koje bi smanjila visoku stopu nezaposlenosti.
Predlog zakona dozvoliće kompanijama da same organizuju alternativno radno vreme, na taj način radnici bi mogli da rade do 48 sati nedeljno i 12 sati dnevno. U izuzetnim okolnostima, zaposleni bi mogli da rade i do 60 sati nedeljno, navodi agencija AP.
U nameri da se kompanije prilagode povećanju obima posla, radnici bi mogli da rade i do 35 sati, ali preko toga ne bi dobijali plaćen prekovremeni rad, već bi za uzvrat dobili više slobodnih dana.
Ostale mere olakšale bi pravila za otpuštanje i noćni rad. Francuske vlasti skratile su 2000. godine radnu nedelju sa 40 na 35 radnih sati. Predlog zakona okrenuo je vodeće sindikate i organizacije mladih protiv vlade, uoči predsedničkih izbora 2017. godine.
Francuska u celoj Evropskoj uniji ima najkraće zakonom zagarantovano radno vreme, 35 sati nedeljno, zatim najkraće rade Holanđani, od 36 do 40 sati, Danci - 37, Belgijanci - 38, Nemci - od 38 do 40 sati, Portugalci od 38,3 do 40 sati, dok radna sedmica može da ima 48 sati u Grčkoj, Irskoj, Malti, Rumuniji, Italiji, Nemačkoj i Luksemburgu.