OVAJ HOLANDSKI LEKAR JE ZADUŽIO SRBIJU: Srbi su zaista jaki i žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali...

Printscreen Facebook
Malo ljudi u Srbiji zna za da doktora Arijusa van Tinhovena iako se radi o velikom dobrotvoru srpskog naroda, koji je iz Amsterdama došao kako bi lečio srpske vojnike u Prvom balkanskom ratu.

Holandski doktor je bio zaprepašćen odlukom Crvenog krsta te zemlje koji je odbio da pomogne srpskoj vojsci i narodu, pa je odlučio da sam krene put Srbije i pomogne koliko može. Nakon što je skupio nešto sredstava od donacija uputio se sa dve medicinske sestre i jednim vozilom za Beograd gde je odmah ubačen da radi u vojnu bolnicu.

"Podstaknut zalaganjem i upornošću mladog lekara, holandski Crveni krst ipak je odlučio da pomogne, i pod njegovim vođstvom organizuje sopstvenu bolnicu u zgradi jedne beograsdke škole. Van Tinhoven je u bolnici, u kojoj je bilo smešteno najmanje 200 boraca, sam napravio i salu za operacije i zajedno sa pomoćnicima svakodnevno vadio metke iz srpskih ranjenika. Srbi su želeli da ugoste velikodušnog stranog lekara, pa su mu nalazili smeštaj, nameštaj i pomagali koliko su umeli, pa su mu u okviru bolnice napravili sobu u kojoj je mogao da živi i opremili je", napisala je Ksenija Gabrijel u autorskom tekstu za Mondo.

http://www.heroesofserbia.com/2015/01/dr-arius-van-tienhoven-dutch-doctor-who.html

Posted by Serbian WWI Soldiers who died in NL/Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata on Thursday, January 29, 2015

Osim što je lečio ranjenike, doktor je beležio i scene iz svakodnevnog života u Srbiji koje su objavljivale i holandske novine, dok su njegove fotografije danas izložene u Holandskoj kraljevskoj biblioteci u Hagu.

Nakon što je otvorio veliku bolnicu za ranjene, u prostorijama velike šećerane udaljene sat vremena od prestonice on se 1913. vratio se u Hag, i to sa Ordenom svetog Save četvrtog reda i ordenom Crvenog krsta Srbije, koje mu je uručio srpski kralj.

Nakon što je poslao telegram medicinskoj sestri Jakobi de Hrote oni su došli u Beograd gde su bolnicu spremili za ranjene, a u zgradi Valjevske gimnazije su osnovali ratnu bolnicu.
Njegov otac je osnovao Balkanski komitet kako bi prikupljao novac za Van Tinhovenov rad u Srbiji a mladi doktor je kada je odlazio iz Valjeva proglašen počasnim građaninom.
Doktor je u Holandiji na železničkoj stanici dočekan svečano jer je "proslavio holandsko ime" a lekar je na proslavi u jednom hotelu rekao "Ko se u teškim okolnostima prvi nađe, pomaže dvostruko".

My grandfather seated centre front with his scrub nurse (my grandmother) to his right. He took 1000's of photographs...

Posted by John Sleeman on Saturday, May 23, 2015

Van Tinhoven se usavršavao u Berlinu, gde je držao predavanje na temu svojih iskustava a junu 1914. u Holandiji je dobio čin oficira u Redu Oranski Nasau.

"Na početku Prvog svetskog rata, postao je šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu, a u jesen 1914. postao je, na zahtev srpske vojske, član komisije koja je istraživala austrougarske ratne zločine na teritoriji zapadne Srbije. U svojim dnevnicima i foto-albumima, koji su kasnije objedinjeni i objavljeni u Holandiji, ostavio je zapise o stotinama počinjenih zločina, silovanja, ubistava i sakaćenja srpskog naroda već u prvim nedeljama rata. Neutralnost, koju je za potrebe holandskih novina morao da održi u svojim zvaničnim tekstovima, mogao je da zanemari u privatnim dnevnicima", piše u tekstu.

"Sada, kada ova sećanja nisu više namenjena neutralnim novinama, na više mesta sam se oštro izrazio o okrutnostima počinjenim od strane austrougarskih trupa. Ne jednog, ili dva zlikovca, već i vlasti, koja je svoje vojnike opremila eksplozivnim mecima", napisao je doktor.
Van Tienhoven je morao da se povuče pred Austrougarima iz Valjeva da bi se kasnije vratio, kada se vojska povukla. U zimu 1915. oboleo je od tifusa koji je harao Srbijom i zbog lošeg zdravstvenog stanja morao je da se vrati u Holandiju.

https://www.kb.nl/themas/geschiedenis-en-cultuur/moderne-geschiedenis/fotoalbums-arius-van-tienhoven-1912-1915 Unikatne...

Posted by Bata Milojevic on Friday, January 29, 2016

Službu je kasnije nastavio u Crvenom krstu Francuske, Italije i Albanije, kada se u Draču opet našao među Srbima.

"Srbi su zaista jaki, žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali Srbe je tako lako operisati, odlično se oporavljaju i uspešno leče. Osim toga, još vode i jedan čist, ne-materijalistički život", napisao je on i dodao da su Albanci zlostavljali Srbe koji su bežali na jug, ali da su sami bili jako plašljivi.

Pri odlasku iz Albanije, zabeležio je još i ovo.
"Polako se Drač gubi iz vida – zemlja patnje, zemlja zlikovaca i bandita".
Kasnije je napisao seriju članaka "Među Srbima u Albaniji", a zajedno sa M. J. Bruseom i knjigu "Strahote rata u Srbiji: Dnevnik ratnog hirurga dr A. Van Tinhovena", gde su se našle i njegove fotografije.
"Svojeručne fotografije, poštovani, neutralni čitaoče, uslikane od strane vašeg pouzdanog i sabranog lekara... Fotografije kukavički ubijenih staraca, i raskomadanih žena i devojaka. Možeš da ih vidiš", navodi se u knjizi koja je 2005. objavljena u Srbiji u prevodu Jelice Novaković.

Doktor se 1916. oženio najbližom saradnicom sestrom Jakobom de Hrote, i kasnije sa njom dobio četvoro dece. U Francuskoj je dobio Orden legije časti zbog zalaganja u ambulanti u Bulonjskoj šumi, a dalji život proveli su zajedno u Venecueli i SAD. Tek su se u starosti vratili u Holandiju, gde su oboje preminuli 1965. godine.
U Beogradu je 2006. osnovan Centar za naučnu i kulturnu saradnju Srbije i zemalja nizozemskog govornog područja, nazvano "ARIUS" u znak zahvalnosti za Van Tinhovenovu požrtvovanost i hrabrost.

(Bojana Zimonjić Jelisavac/Mondo)