Ovo pitanje jedno je od najčešće postavljanih na Guglu, pa svi znatiželjnici ovde mogu saznati odgovor.
Neobičan nagli pokret vezan je za fenomen nazvan hipnagoško stanje, koji predstavlja tranzitivni period između budnog stanja i sna. U skladu sa time, trzaj je nazvan hipnagoški trzaj. Reč je o mioklonusu, odnosno brzim, nevoljnim pokretima mišića.
Dok tonete u san, dva različita moždana sistema dovode svoje uloge u ravnotežu kako biste prešli u besvesno stanje.
Jedan od njih je retikularni aktivirajući sistem (RAS). Ova mreža ćelija nalazi se ispod moždane kore (korteksa) i pomaže u održavanju budnog stanja.
Drugi je ventrolateralno preoptičko jezgro, smešten u donjem delu mozga, koji kontroliše san.
Naučnici veruju da se ova dva sistema bore za prevlast u toku zapadanja u san. U tom trenutku takođe opada nivo transmitera serotonina kako bi svi glavni mišići u telu mogli da miruju. Ipak, to ne utiče na najmanje mišiće, poput onih oko očiju ili u zglobovima, usled čega celo telo može da se trgne, piše DNews.
Prema drugim teorijama, u pitanju je evolucijski atavizam – reč je o sistemu koji je činio majmune bezbednim kada bi na drveću utonuli u san.
Prema BBC-ju, hipnagoški trzaji najčešće se javljaju kod dece, ali ih doživljava većina ljudi. Ipak, ljudi ih u najčešće nisu svesni jer su suviše duboko utonuli u san u trenutku njihovog događanja.
Za razliku od brzih pokreta očiju koji se događaju tokom REM faze, ova vrsta trzaja ne odražava vizije u snu.
(Independent)