NOVAKOV OTAC: Evo šta Srđan Đoković kaže o svom i odrastanju troje dece, Mareju, Federeru, Nadalu...
Srđan Đoković ovako zbori o...
Svojim ranim godinama
„Rođen sam u malom selu na Kosovu, blizu Trepče. Između dva svetska rata došli su Englezi i napravili teniske terene i hotele. Nisam dobio šansu da učestvujem u tenisu. Tu sam završio osnovnu i srednju školu, a onda sam se sa 19 godina preselio u Beograd. Tamo smo živeli do 25. godine, tada sam sreo svoju suprugu Dijanu. Godinu dana kasnije Novak se rodio.“
Novakovim prvim godinama
„On je bio naše prvo dete, dočekali smo ga sa mnogo ljubavi, jer je bio prvi unuk i prvi sin. Razlika između nas i zapadnih zemalja, mi kada dobijemo dete želimo da budemo u njegovom životu 100% do kraja. Zbog toga smo u Srbiji i na Balkanu toliko povezani sa našom decom. Postoji posebna, bezuslovna ljubav koju gajimo jedni prema drugima. Novak je tokom detinjstva bio najvoljeniji. Posle četiri godine došao je Marko, a onda posle još četiri i Đorđe. Kada je Novak imao dve i po godine preselili smo se na planinu Kopaonik. Otvorili smo restoran tamo i posao sa sportskom opremom. Deca su tu odrasla i naučila da žive.“
Teniskim počecima budućeg svetskog broja jedan
„Imao je tri godine. Odmah pored našeg restorana su postojali teniski tereni. Dok su tereni pravljeni Novak se družio sa radnicima, donosio im je hranu i piće. Razvio je odnos sa terenom. Video sam ljubav u njegovim očima kada bi pogledao teniski teren i kupio sam mu šareni mali reket sa mekanom penastom lopticom. To je odmah postala najboljenija igračka u njegovom životu. Više je voleo da se igra sa tim reketom nego da radi bilo šta drugo. Kada je napunio četiri godine, otišli smo na teniski kamp u Novom Sadu. Tu je počeo da igra. Ostalo je istorija. Udarao je bekhend identično sa četiri godine kao što ga udara i danas. On je rođen za taj sport. Moja najveća želja je da mi sinovi budu profesionalni skijaši, ali verujem da je ispalo bolje ovako.“
Podizanju dece tokom rata i sankcija
„Živeli smo 17 godina na planini. To je mnogo značilo za zdrav razvoj dečaka. A, tamo smo i bili mnogo sigurniji jer nismo mogli da čujemo ni vidimo šta se događa u velikim gradovima.“
Novakovom temperamentu tokom odrastanja
„Želim da kažem nešto što on nikada nije rekao na konferenciji. On je oduvek bio posebno dete, veoma se razlikovao od ostalih u svojoj generaciji. Bio je veoma osetljiv, pažljiv. Vredan radnik sa dobrom disciplinom od malih nogu. Kada je imao četiri godine moj brat, koji je držao butik, poklonio mu je jaknu. Novak nije želeo da je uzme. Moj brat ga je pitao zbog čega, a Novak mu je rekao: 'Ako je uzmem ti nećeš moći da je prodaš.' Moj brat mu je zatim dao loptu za fudbal. On bi je uzeo, igrao se nekoliko sati i vratio mu. 'Tvoja je. Ako mi bude ponovo trebala uzeću je od tebe'. Oduvek je bio osećajan.“
Đokovićevom planu karijere
„Od njegove šeste godine, kada je počao da trenira, brinemo o svakom aspektu njegove karijere. Na čemu će raditi danas, na čemu sutra, na čemu mesec ili godinu dana kasnije. Šta jede, pije, danas, sutra. Gde će ići u školu, šta je dobio iz matematike, koje su njegove želje i neispunjeni snovi. Svaki aspekt i svaki detalj u njegovom životu je pod kontrolom. A zašto? Mnoga talentovana deca ne uspeju, širom sveta, jer su roditelji nerealni kada je u pitanju njihova karijera. Oni odluče da je njihovo dete veliki talenat i onda stave previše pritiska koji dete ne može da podnese. Kada odraste i nauči da živi onda dolazi haos u porodicu, razvod i cela porodica je uništena.“
Podizanju sina bez pomoći
„Nije bilo dobre volje, niko nije želeo da nam pomogne, iako je Novak postajao veliki igrač. Morao sam sve sam. Tokom deset fodina se nisam razdvojio od njega. Uvek smo bili zajedno. Gde god da smo išli, svi su imali tim, fizioterapeuta i trenera. Svi osim nas su bili zbrinuti. Ja sam bio i Novakova majka, otac, trener, fizio – sve. Niko me nije naučio, ali je ključ da sam ja u bilo kojem trenutku mogao da napravim grešku. To je bio najveći mogući pritisak za mene. Morao sam preko noći da donosim teške odluke, da menjam i dovodim trenere, da menjam akademije. Čim bi video da i najmanja stavr ne ide kako sam planirao, otišao bih negde drugo. Samo je Novak bio važan. Svi mi, čak i porodica i treneri, bili smo nevažni. Sve je pravljeno kako bi on ostvario ovo što je danas ostvario. Na moju nesreću, Marko i Đorđe nisu imali ni jedan procenat mog entuzijazma, volje i moći koje sam dao Novaku. Tužan sam zbog toga, jer su Marko i Đorđe mogli da ostvare nešto veliko. Problem je što je Novak uzeo svu moju energiju. Ništa nije ostalo u meni. Nije mi ostala snaga.“
Novakovom osamostaljenju
„To je bilo veoma teško. Otišao je iz kuće kada je imao 12, skoro 13 godina. Otišao je u akademiju Nikija Pilića blizu Minhena. U to vreme nismo imali dovoljno novca da odemo sa njim. Na tom mestu jedete tenis, pijete tenis, spavate tenis, mislite tenis, tamo je sve tenis. To je bilo neverovatno iskustvo za Novaka. Bilo je to savršeno mesto za njega jer je bio vredan radnik. Niki Pilić je bio veoma zadovoljan Novakom. Nikada nije uzimao decu pre 14. godine, ali Novaku nije dozvolio da ode.“
Posvećivanju detaljima
„Sedeli smo zajedno jednog dana i Novak je došao na trening 20 minuta ranije. Pilić ga je pitao gde si krenuo, a on je rekao: 'Idem da se zagrejem za trening. Potrebno mi je barem 20 minuta zagrevanja za trening'. Jednom kada je došao u TK Partizan jedan čovek ga je pitao: 'Dečko, zbog čega se 20 minuta pre treninga zagrevaš, a onda 20 minuta posle treninga opuštaš?' On je odgovorio: 'Svaki put kada se istegnem posle treninga ja produžim svoju tenisku karijeru za jedan dan'. Najvažnije je bilo održati telo zdravim. Zbog toga se Novak skoro nikada ne povređuje. Tokom Dejvis kupa 2006. na terenu su bili Bozoljac i Tipsarević. Čekali su Novaka. Počeli su sa razmenama punom snagom posle samo nekoliko minuta. Novak je došao posle dva minuta sa svojim fizioterapeutom. Pozvali su ga da trenira sa njima, ali je odbio. Optrčao je nekoliko puta teren, a onda je istegao svaki mišić u svom telu. Tek nakon toga je počeo da trenira. Ništa nije slučajno.“
Odnosu sa Endijem Marejem
„Igrali su od juniorskih dana zajedno na svakom turniru. Nikada nisu imali konflikt. Uvek je između njih postojalo poštovanje. Novak je oduvek bio najbolji, ali Marej je oduvek bio odmah iza. Kao i sada. Želim da čestitam Marijevoj porodici na rođenju ćerke. Neverovatno je šta su Novak i Marej napravili sa svojom decom i svojim karijerama. Veoma mi je drago što je sve ispalo dobro".
Budućnosti i religiji
„Verujem da će biti najbolji teniser u istoriji. To govorim od kako je ušao u tenis. Svakako će biti jedan od najboljih sportista u istoriji. Sve to je jer je poslat od Boga. Kao porodica, trudili smo se da se želja Boga ostvari. On može da osvoji još 10 Gren slemova.“
Federeru, Nadalu i prijateljstvima u tenisu
„Svi imaju pravo na svoje mišljenje. Ovo je samo moje. Kada je Srbija igrala protiv Švajcarske u Ženevi 2006. godine Novak je imao samo 19 godina. Imao je devijaciju sinusa i nije mogao da diše. Imao je problem sa dugim mečevima i dugim poenima. A Federer je na svaki mogući način pokušao da ga omalovaži zbog problema sa disanjem. Pokazao je tada da je najbolji igrač na svetu, ali i ne toliko dobra osoba. Niko se nikada nije na taj način ophodio prema Novaku. Ja ne razumem zbog čega Federer još uvek igra tenis? Već ima 34 godine.“
Što se tiče Mareja, odrasli su zajedno, oni su sjajni prijatelji. U ovom trenutku ne mogu da budu dobri drugovi jer su rivali, ali će kada završe karijere biti mnogo bliži. To važi za sve najbolje koji sada igraju – Gaske, Monfis, Conga, Del Potro, Raonić, Ferer, svi ti neverovatni sportisti. Novak ima dobre odnose sa svima njima. Svi bi trebalo da se druže i pokažu poštovanje jedni prema drugima jer znaju koliko je teško doći do mesta na kojem su.
Rafael Nadal je legenda jedne ere, ali njegova igra se mnogo razlikuje od Novakove i Federerove. On troši mnogo energije na terenu. Sa njegovim stilom igre veoma je teško održati visok nivo. Ali tenisu još uvek treba Nadal, on mora da se vrati. Nadam se da će igrati još dve ili tri godine na najvišem nivou.“
Marejevom sustizanju
„Ne znam da li bi trebalo da kažem šta mislim, jer poznajem Mareja od njegovog detinjstva. On je veliki, veliki talenat. Jedan od najvećih u istoriji, a velikim delom taj talenat nije u potpunosti ispunjen je što on nije miran u glavi. Lako postane frustriran. Kada pobeđuje onda je pun samopouzdanja, ali kada počne da gubi, njegova glava odluta i izgleda izgubljeno. Počinje da razgovara sa ljudima u svojoj loži i to mu smeta. Ako nauči da se smiri imaće mnogo veću karijeru. Voleo bih kada bi Marej ispunio svoj potencijal. Kada su Federer i Nadal bili najbolji, mnogo više su izvukli iz Novaka. Novak je tokom nekoliko godina pokušao sve, menjao je forhend, servis, jer je imao cilj da pobedi Nadala i Federera. Sada Endi mora da uradi isto.
Bekeru
„Beker mu je doneo snagu. Beker se kao igrač razlikovao od Novaka, ali sve što Novak sada prolazi, Beker je već prošao. Beker mu govori o svojim greškama i tako spreči Novaka da napravi iste greške. Novak dugo nije znao kako da smanji snagu u mečevima kako bi sačuvao energiju. Sada je to naučio. Sada ima dovoljno energije da dobije meč i ceo turnir.“
Novaku kao srpskoj ikoni
„On je simbol Srbije i Bog nove Srbije, ali ja sam tužan zbog toga. Novak je jedina svetla tačka na kraju tunela Srbije u ovom trenutku. Veoma sam zabrinut zbog zemlje i ljudi. Šta će se dogoditi kada Novak završi karijeru. Ljudi u Srbiji vide Novaka kao njihovog idola. On je živi primer kako ostvariti nemoguće sa podrškom porodice. Ali, osim njega, za Srbiju nema ničega.“
Đokovićevoj mentalnoj snazi
„Kada je 2011. pobedio Federera na US openu, od 24.000 ljudi 23.000 je navijalo za Federera. Novak je dobio meč, uzeo je mikrofon i rekao: "Vi ste najbolja publika na svetu". To je njegova mentalna snaga, kao granit. Kada oni uzvikuju 'Rodžer', on čuje u svojoj glavi 'Novak'. Kada završi karijeru biće još više poštovan zbog svojih ostvarenja“, rekao je Đoković u razgovoru za američki "Njuzvik"
(Newsweek)