– U proleće kada drveće počne da cveta i trava ozeleni, polena ima svuda u vazduhu. Najčešči uzročnik prolećnih alergija je polen drveća (topola, jova, jasen, jasika, javor, bukva, čempres, brest, kleka, hrast, bor, vrba) i raznih trava. Sitne čestice koje lebde u vazduhu uobičajeni su razlog prolećne alergije – objašnjava dr Mimica Jovanović Nenadić, pulmolog-alergolog u „Medigrop” DZ „Dr Ristić” u Beogradu.
Kiša spira čestice polena
– Kada čestice polena dospeju na sluzokožu nosa i očiju nekoga ko je alergičan, dolazi do stvaranja antitela. Ona napadaju alergene, što dovodi do oslobađanja histamina u krvi, koji je pokretač alergijskih reakcija poput curenja iz nosa, svraba očiju i drugih. Alergijski simptomi posebno su izraženi tokom vetrovitih i vedrih dana, jer tada vetar kroz vazduh prenosi polen, dok su u toku kišnih dana takve reakcije slabije zato što kiša spira čestice polena – ističe naša sagovornica.
Kako se dijagnostikuje
Dijagnostika alergija se zasniva na određivanju ukupne količine IgE antitela ili količine IgE antitela na određene antigene iz krvi ili kožni prick test, ispitivanje na samom pacijentu, koji je verodostojan za alergije koje nastaju mehanizmom tzv. ranih reakcija.
Ukoliko su zahvaćeni gornji disajni putevi, od simptoma se može pojaviti crvenilo, suzenje i svrab očiju, kijanje, zapušen nos, svrab i obilna vodenasta sekrecija. U grlu se mogu osećati stalno slivanja sekreta, grebanja i svrab.
U slučaju da su zahvaćeni donji disajni putevi, simptomi su suv kašalj, osećaj teskobe u grudima i otežano disanje, praćeno škripanjem u plućima – kaže dr Jovanović Nenadić.
Prehlada ili alergija?
– Simptomi alergije i prehlade su na prvi pogled slični, ali na prehladu upućuju povišena temperatura i kašalj, koji nestaju spontano nakon kraćeg vremena, za razliku od alergije.
Da bi se postavila prava dijagnoza, treba obratiti pažnju na sledeće: ako alergija već postoji unutar uže porodice, veća je mogućnost da se posumnja na nju, posebno kada se simptomi redovno javljaju svake godine u proleće.
Kod alergijskog rinitisa posle kijanja ne dolazi ni do kakvog olakšanja, za razliku od prehlade.
Takođe, kod alergije sluz koja se nakuplja u nosu i grlu bude vodenasta i providna, dok je kod prehlade obično gusta i žutozelena. Isto tako, kod alergija se javlja iritantni svrab očiju i nosa, a kod prehlade toga nema. To bi bile osnovne razlike između alergije i prehlade – objašnjava naša sagovornica.
Šta kada se iskomplikuje
– Jedna od komplikacija alergije je astma, hronična inflamatorna bolest disajnih puteva. Postoji veliki rizik od nje kod ljudi koji su alergični na polen. Alergija je nasledna, a ljudi koji je imaju nazivaju se atopičari. Kod dece čiji su roditelji i bliski srodnici atopičari, postoji veća mogućnost da dobiju alergiju, a da li će se ona razviti, zavisi jednim delom i od faktora sredine, koji deluju tokom života a i pre rođenja. Kod osoba koje imaju alergiju na polen, ne možemo sprečiti da se reakcija dogodi, ali možemo blagovremeno ublažiti njeno ispoljavanje.
Terapija sedam dana ranije
Stručnjaci tvrde da je najbolja terapija za polensku alergiju kombinacija preventive i nekoliko vrsta lekova.
– Od lekova se najčešće prepisuju antihistaminici. Ukoliko oni ne daju zadovoljavajući efekat, uvodi se imunoterapija to jest hiposenzibilizacija. Ako dobijate simptome alergije svakog proleća, javite se lekaru, obavite dijagnostiku na koju vrstu polena reagujete i pratite kalendar cvetanja. On je veoma važan jer nam daje podatke o početku, trajanju i kraju oprašivanja pojedine biljne vrste u određenom razdoblju, što nam pomaže da predvidimo vreme kada će se pojaviti prvi simptomi alergije. S terapijom treba početi sedam dana ranije, dok se tegobe još nisu pojavile – savetuje dr Mimica Jovanović Nenadić.
Kako se ispoljava
U zavisnosti od vrste kontakta, alergija se može manifestovati na različite načine:
* koža – svrab, crvenilo, osip, otok
* oči – peckanje i svrab kapaka, otok, crvenilo, suzenje
* nos – vodenasto curenje, peckanje, kijanje
* grlo – grebanje, sekrecija, nelagoda pri disanju i gutanju
* pluća – nadražajan kašalj, osećaj stezanja i gušenja, „sviranje“ u grudima, nedostatak vazduha
Tekst: Vesna Stanimirović