Ove godine marš je privukao stotine učesnika, od kojih su neki obučeni u starim vojnim uniformama, a koji su nosili nacionalne zastave Letonije, Estonije i Litvanije, prenose RIA Novosti.
Letonska vlada se zvanično protivi ovom događaju, ali ga ne zabranjuje zbog slobode govora.
Antifašistički aktivisti Letonije organizovali su mali protest, kao i svake godine.
Letonci koji su služili u SS divizijama borili su se ne samo protiv sovjetske armije, već su bili i deo zločina počinjenih nad evropskim Jevrejima.
Od 70.000 Jevreja koji su živeli u Letoniji, kada je nacistička Nemačka ušla na tu teritoriju, oko 67.000 je ubijeno u Holokaustu.
Rusija smatra da marš nacističkih veterana predstavlja kršenje međunarodnog prava a Anti-fašističke i jevrejske organizacije za ljudska prava, kao što je Simon Vizental, veruju da takvi skupovi veličaju nacizam.
"Neki od ljudi koji su se priključili Legiji, bili su deo letonskih bezbednosnih snaga, koje su odigrale aktivnu ulogu u masovnom ubijanju Jevreja Letonije", rekao je Efraim Zurof, direktor Centra Simon Vizental. "Ljude koji su se borili za pobedu nad nacističkom Nemačkom treba smatrati herojima."
On je obratio pažnju na činjenicu da su hiljade Jevreja iz istočne Evrope dovedene u Letoniju i ubijene u koncentracionim logorima od strane nemačkih nacista i njihovih saradnika u Letoniji.
Uoči događaja, letonska granična služba je najavila velike mere bezbednosti kako radikalne grupe iz inostranstva ne bi mogle da učestvuju u nacističkoj povorci.
Ipak, umesto zabrane ulaska ljudima koji hvale nacističku ideologiju, letonska granična služba odbila je pristup predstavnicima tri nemačke antifašističke organizacije, izjavio je potpredsednik Letonskog antifašističkog odbora Josip Koren.
Letonska SS Legija se sastojala od skoro 150.000 Letonaca i bila je podeljena u dve divizije. Legija je nastala 1943. godine po naređenju Adolfa Hitlera. A 16. marta 1944. godine, Legija je raspoređena da se bori protiv Sovjetske Crvene armije u blizini grada Pskova.
(RT)