Pošto je nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine izbegao u Austriju, Karađorđe je boravio u Rusiji, a onda se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj. Uz njihovu pomoć - jer mu ruski dvor, iz obzira prema Turcima, nije dozvoljavao povratak u Srbiju - Vožd se u julu 1817. vratio u domovinu.
S lažnim dokumentima, ofarbane sede kose i brkova u crno, sa jednim slugom iz Banata je preko Dunava prešao u Ram u Srbiji, a odatle u Veliko Orašje. S kumom Vujicom Vulićevićem sreo se uveče na groblju u Velikoj Plani, zatraživši od njega da pozove Miloša Obrenovića na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.
Pretnja pregovorima
Miloš u tom trenutku nije hteo da ratuje i Karađorđe je predstavljao pretnju njegovim pregovorima s Turcima, ali i njegovom ličnom autoritetu. U „Istoriji srpskog naroda“ Vladimir Ćorović piše: „Može se misliti kakav je utisak učinila na Miloša vest o Karađorđevom dolasku. On sam veli da se ‚prenerazio‘.
Da sa protera, nije bilo lako, a Miloš se bojao besa naroda ako ga preda Turcima. Zato se odlučio na ubistvo, i o tome obavestio beogradskog Ali-pašu Marašliju, koji je takođe želeo Karađorđevu smrt. Miloš je Vulićeviću naložio da ubije svog kuma i gosta.
Vujica je u Radovanje poneo omiljenu Voždovu hranu: pogaču, jagnjeću plećku i sir, i sreo se s Karađorđem 25. jula. Zajedno su večerali, a pred zoru Vulićevićev sluga Nikola Novaković Karađorđa je ubio sekirom. Verovalo se da Karađorđa metak neće! Zatim mu je jataganom odsekao glavu i ubio Karađorđevog pratioca Nauma. Za to vreme Vujica je ležao glave pokrivene kabanicom. Da ne gleda!
Nakon ubistva, Vulićević se uputio u Smederevsku Palanku, a Novaković je ostao na mestu zločina. Vlasniku kolibe u kojoj se ubistvo desilo naredio je da mu ispeče jagnje, i tu se uz pečenje i rakiju, pored obezglavljenih tela, gostio. Navodno je bio kivan na Karađorđa što mu je brata, zbog kukavičluka u boju na Deligradu, osudio na smrt. Zatim se pridružio Vujici u Palanci, ponevši iz Radovanja glave ubijenih i Karađorđeve stvari: odelo, sablju, orden ruskog cara i bisage, u kojima su našli 4.000 dukata. Zatim je produžio put do Beograda i glave i ove stvari odneo Milošu.
Vujica Vulićević je završio život prezren i osuđen od naroda zbog ubistva kuma. U krajnjoj sirotinji, poslednje dane je proveo u rodnom selu Azanji, gde se teško razboleo. Prema nekim izvorima, 1828. godine otrovao ga je Gmitar Petrović, Karađorđev rođak. Deca njegovog sina i ćerke rano su umrla, ne ostavivši potomstvo.
Telo na Oplencu
Nikola Novaković je 1850. godine poludeo i udavio se u reci. Sin mu je umro mlad, a ćerka je, takođe, poludela.
Na mestu ubistva u Radovanjskom lugu danas se nalazi crkva Zahvalnica, koju je 1930. godine podigao Karađorđev praunuk kralj Aleksandar I Karađorđević. Njegovo telo, naime, docnije je preneto u Topolu, gde danas počiva u mauzoleju na Oplencu.
POKAJNICA
Legenda kaže da je Vujica Vulićević, sat vremena pošto je pešice krenuo iz Radovanjskog luga, seo na jednu livadu da predahne. Tu je postao svestan težine učinjenog dela i pokajao se... Sledeće godine, na nagovor svoje žene Ljubice, Miloš Obrenović pomogao mu je da na tom mestu podigne manastir Pokajnicu.
U jesen 1990. Arkan je ovde doveo 26 navijača Zvezde i proglasi ih Srpskom dobrovoljačkom gardom, a sebe za komandanta.
Dogodilo se 1817.
Nemački pronalazač Karl Drajs je napravio prvi bicikl
Rođen francuski enciklopedista Pjer Atanaz Larus
Džordž Stivenson testira parnu lokomotivu
Sporazum Španije i Britanije o zabrani trgovine robljem
U njujorškoj ulici Vol strit počela je s radom Njujorška berza