BANjALUKA - Govoreći o izricanju presude Radovanu Karadžiću 24. marta u Hagu, Dodik je rekao da bi bilo iznenađenje da se odustane od koncepta krivice koja je u BiH nametnuta već na početku sukoba.
"Sve što se Radovanu Karadžiću dešava nema element pravde već osvete. Žao mi je Karadžića, žao mi je i zato što nije bilo adekvatnog pristupa i prema drugim političkim strukturama u bivšoj Jugoslaviji za sve ono što se desilo. Nemoguće je da je samo Radovan Karadžić u svemu tome kriv, ako ima krivice.
Zato mi je žao, jer je ostalo gotovo netaknuto pitanje odgovornosti za zločine Alije Izetbegovića za kojeg se čekalo da umre da ne bi bio procesuiran. Ostali su i mnogi njegovi saradnici koji nikad nisu procesuirani. Jedan Naser Orića koji je klao Srbe brani se sa slobode u Sarajevu, a optužuju predsednika Republike Srpske koji nikad nije dao ni jedan nalog da se počini ijedan zločin. Bar meni nije poznato", naglasio je Dodik.
Predsednik Srpske je istakao da je sistem pravde međunarodne zajednice bio jasan od onog trenutka kada je uspostavljen takav "institut pravde", koji je bio osuđujući za sve pripadnike državnog i vojnog rukovodstva Srba na ovim prostorima.
"Neko je zaključio da su Srbi ti koji treba da odgovaraju za sve što se dešavalo. Nije bilo odgovornosti drugih ni Franje Tuđmana ni Alije Izetbegovića ni predstavnika političke elite Hrvata u BiH poput Stjepana Kljujića i ostalih. I zato to nema element pravde nego osvete. Karadžić se u tome našao samo zato što je bio predsednik. Nemoguće je da kažete konkretnu krivicu čovjeku koji politički predstavlja jedan narod. Oni su našli tu priču o kolektivnoj odgovornosti koju pripisuju mnogim Srbima i taj koncept se održava", ocijenio je Dodik.
Prema njegovim rečima, da je pravde, sigurno bi sve u vezi sa zločinima davno bilo završeno, jer je trebalo da odgovara onaj ko ga je počinio. Predsednik Srpske je istakao da je ideja Radovana Karadžića u tom vremenu bila sloboda za srpski narod, a ne zločin nad drugim narodima.
"Ja sam bio član Narodne skupštine Republike Srpske u to vreme i mogao sam da razumijem tu generalnu ideju. Ta ideja - sloboda srpskog naroda, i danas je prisutna i ne znači neslobodu za druge. Nikada nisam čuo Radovana Karadžića niti je pokazivao bilo kakvu zločinačku nameru. Njegovo vođenje Srpske bilo je usmereno ka tome da se očuva srpski narod na ovim prostorima i to je uspjelo", ocenio je Dodik.
On je napomenuo da je žrtava bilo na svim stranama, ali da se koncepcija međunarodne zajednice na kraju rata zasnivala na laži koju su muslimani izmislili, a to je da su Srbi pobili 300.000 muslimana.
"Htjeli su da BiH koncipiraju na bazi toga i traže da imaju veća prava nego drugi. Gde je sada 60.000 navodno silovanih žena i 300.000 ubijenih. Na bazi te propagande i te laži ovde je koncipiran sistem odgovornosti kao i BiH kojoj se daje šansa unitarističkog koncepta muslimana", istakao je Dodik.
Predsednik Srpske je ponovio da mu je žao Karadžića sa stanovišta svega što je prošao u životu ali da treba primetiti da je ostao čvrst na svojim prvobitnim političkim idejama i da je bio spreman da se žrtvuje.
"Toga danas manje vidimo nego ranijih godina. Mogao se i Karadžić u pojedinim ključnim momentima drugačije ponašati ali je veliko pitanje kakva bi danas bila naša politička struktura", naveo je Dodik.
Predsednik Srpske je podsjetio da na početku rata Karadžić nije imao političku kontrolu nad mnogi pojedincima u različitim mjestima, od Prijedora i nekih drugih mjesta, koje sada njemu žele da pripišu kao odgovornost, dodavši da fizički u vreme dok još nije bio probijen koridor, Karadžić nije mogao ni da bude prisutan na tim prostorima.