Nakon toga, Balerina je kao član reprezentacije Jugoslavije učestvovao na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu, 1928. pa nije bilo ništa neobično ni što se našao na spisku selektora za prvo Svetsko prvenstvo 1930. godine.
Savremenici su Milorada Arsenijevića upamtili kao izuzetno interesantnog čoveka - bio je poliglota - pored srpskog, govorio je i nemački i francuski, a služio se mađarskim, ruskim i rumunskim. Paralelno sa fudbalskom karijerom sve vreme je studirao, bio je savestan i veoma ozbiljan čovek i kažu da nikada nije ni kasni ni izostajao sa utakmica. Voleo je fudbal, ali nikada nije želeo da mu od bude zanimanje - želeo je da završi fakultet i postane inženjer.
Tako se i dogodilo da uoči samog odlaska u Montevideo Milorad Arsenijević diplomira na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je jedan od retkih fudbalera sa diplomom i planovima da se, primarno, ne bavi fudbalom.
Nakon povratka iz Montevidea, Milorad Arsenijević Balerina je poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao protiv Francuske 13. decembra 1936. Nakon toga se oženio 1939. zaposlio u železnici i prestao da igra fudbal. Nastavio je da radi kao inženjer i tako je i proveo Drugi svetski rat.
Posle okupacije izvršio je elektrifikaciju jugosloveneke železnice i otvorio Saobraćajni institut. Bio je dugogodišnji profesor Elektromašinskog, a potom i Saobraćajnog fakulteta. Predavao je osnove elektrotehnike i napisao je zbirku zadataka iz fizike i više naučnih radova.
Milorad Arsenijević bio je neobična ličnost u još jednom pogledu - verovatno je bio jedan od retkih ljudi koji su dobili orden i u kraljevskoj i u socijalističkoj Jugoslaviji! Naime, Milorada Arsenijevića je kraljevsko namesništvo odlikovalo 1936. ordenom Svetog Save, a zatim je 1972. godine i od Tita dobio Orden zasluga za narod zbog "zalaganja i postignutih uspeha u socijalističkoj izgradnji zemlje".
Ipak, Balerina nije mogao da se potpuno odvoji od svoje druge ljubavi - fudbala. Kada je trebalo stvoriti prvu reprezentaciju nove Jugoslavije njega su, zajedno sa Aleksandrom Tirnanićem Tirketom pozvali da bude član selektorske komisije.
Milorad Arsenijević je na tom mestu, što samostalno, što u timu, bio u tri navrata od 1946. do 1954. godine. U tom periodu reprezentacija Jugoslavije je učestvovala dva puta na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. i na oba takmičenja osvojila srebrnu medalju. Pod njegovim vođstvom reprezentacija je učestvovala i na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu.
Nakon definitivnog povlačenja iz fudbala Balerina je živeo mirno i povučeno u Beogradu. Njegova porodica je upamtila da je govorio da se fudbal iskvario i da ga mladi sve više igraju zbog novca, a sve manje zbog ljubavi.
Milorad Arsenijević Balerina dočekao je starost - umro je 1987. u 80. godini života i sahranjen je na Bežanijskom groblju u Beogradu bez posebnih počasti.
Kurir sport / Dnevno.rs