U stalnoj postavci u kolekciji "Kraljevskog oružja" u hempširskom Fort Nelsonu, nalaze se dve ogromne, čelične cevi uperene visoko u vazduh. Oni su toliko velike da neko kroz njih može da puzi.
Ovi džinovski cilindri su jedan od retkih preostalih komada jednog od najvećih inženjerskih poduhvata ikada dizajniranog - "superpištolja" nazivanog Veliki Vavilon, koji bi mogao da "ispucava" satelite u orbiti kroz 156 metara dugu cev skrivenu u brdu.
Njegov kanadski pronalazač, Džerald Bul, koji je bio jedan od vodećih svetskih stručnjaka za artiljeriju, očekivao je da će uneti revoluciju u svemirsko lansiranje, koje će ukloniti potrebu za konvencionalnim raketama.
Ali Veliki Vavilon nikada nije izgrađena, a niko nije ni blizu. I šta se desilo? Odgovor je priča o oholosti, osujećenim ambicijama i vojnoj tajni. U vreme kada je Bulova ekspertiza bila tražnea od svih svetskih supersila, on je izabrao da svoj "superpištolj" napravi za Sadama Huseina. Ova odluka okončana je ubistvom.
Nadareni akademski, Bul je počeo da radi sa kanadskim i američkim vlastima i istražuje tehnologiju "superpištolja" 1960. godine.
U početku, inženjeri su koristili svoje projekte za testiranje supersoničnih letova bez potrebe za skupim vetro tunelom., pucajući projektile kratke razdaljine kroz cev velikog "pištolja". Ali, njegova lični ambicija je bila da iskoristi svoje projekte za lansiranje satelita a ne raketa.
Endru Higins, profesor na katedri Mašinskog fakulteta Mek Gil, objasnio je da je motiv svega bila niska cena lansiranja jer bi umesto korišćenja "raketa u prvoj fazi, koristio veliki pištolj koji bi ponovo mogao da se koristi i lako servisira."
Godine 1961., Bul je počeo da radi na istraživačkom projektu, finansiranom od SAD i Kanade, i sa svojim kolegama uspeli su da ispale vremenske sonde u sub-orbitu. Skup i kontroverzni Vijetnamski rat značio je da se projekat konzervira 1967. godine, pre nego što su mogli da ispale ikakve predmete u orbitu, ali je sve ovo zaintrigiralo Bula za stvaranjem superpištolja koji bi mogao da lansira satelite.
Ali sedamdesetih je ostatak sveta izgubio interesovanje za superpištolj i Bul je počeo da prodaje oružje i nastavio da ga razvija kao sporedni projekat. On je osnovao svoju privatnu kompaniju i uskoro je počeo sa prodaje oružje Južnoj Africi. Godine 1976., Bul je uhapšen u Južnoj Africi zbog kršenja embarga UN na oružje i služio je šest meseci u zatvoru SAD. Po izlasku iz zatvora počeo je ponovo da prodaje u Južnoj Africi, a ovaj put je kažnjen sa 55.000 dolara.
Poslove je preselio u Evropu, ali je tada počelo distanciranje od zapadnog sveta. Godine 1981., iračka vlada je kontaktirala Bula da dizajnira artiljeriju za njih koju će koristiti u ratu Irak-Iran. U tom trenutku, Sadam Husein je bio irački ministar odbrane i voleo je Bulov dizajn nakon što pokazao od vitalnog značaja u njegovoj kampanji.
U to vreme, rad sa Irakom i nije bio tako čudna odluka, jer oni nisu bili pretnja Zapadu. Husein je želeo da bude lider u arapskom svetu i pokaže svoj uspeh svojim tehnologijom. On je želeo neku vrstu svemirskog programa, tako da je to poverio Bulu jer je to bio veliki zalogaj za Huseina.
Konačno, 1988. godine, iračka vlada je platila Bulu 25 miliona dolara za početak projekta Vavilon - prvi pravi svemirski pištolj - pod uslovom da nastavi da radi za njihovu artiljeriju. Projekat Vavilon je počeo život kao tri pištolja. Dva veličine puške od 1000 mm kalibra puške i prototipa 350 mm koji se zvao beba Vavilon. Pune veličine bureta Velikog Vavilon je trebalo da bude 156 metara dužine i težine 1.510 tona. Suviše velik da bi bio prenosiv, pa umesto toga trebalo da bude montiran pod uglom od 45 stepeni na brdu.
Veliki Vavilon bi zasenio sve prethodne super pištolje uključujući i one izgrađene za vojnu upotrebu, kao što su gigantske nemačke puške iz dva svetska rata.
Koristeći devet tona specijalnog pogonskog gasa, Veliki Vavilon bi teoretski bio sposoban za ispaljivanje projektila od 600 kilograma preko 1.000 kilometara, što je ostavljalo mogućnost napada na Kuvajt i Iran. Alternativno, pištolj je mogao da se koristi za pokretanje raketa od dve tone koji je mogao da nosi satelit od 200 kilograma.
Da je Bul bio u stanju da reši ove probleme, Veliki Vavilon bi bio atraktivno jeftin način za lansiranje satelita. Troškovi je bi bili 1.727 dolara po kilogramu, a poređenja radi NASA procenjuje da lansiranje modernih satelita košta 22.000 dolara po kilogramu.
Bul je smatrao da Irak ne može da upotrebi pištolj jer nije mogao da se koristi a ispaljivanje raketa iz njega bi napravilo potres koji bi mogao da se registruje kao zemljotres.
Međutim, general Husein Kamel al Madžid, koji je nadzirao program razvoja oružja Iraka, nakon što je prebegao u Jordan da sarađuje sa Ujedinjenim nacijama rekao je da iračka vlada razmatra mogućnost da iz pištolja ispaljuju lepljivi materijal kako bi mogli da "zaslepljuju" satelite.
Do maja 1989. beba Vavilon, 45 metara dugačak prototip pištolja, bila je završena i postavljen na brdu, a testovi su počeli. Manji pištolj je trebalo da bude lako sposoban da pokrene projektil dometa 750 kilometara.
Manje od godinu dana kasnije, međutim, svemu je došao kraj.
22. mart 1990. Bulu su ispaljena tri metka u leđa i dva u glavu dok je ulazio u svoj stan u Briselu. Nije bilo svedoka njegovog ubistva a ubica nikada nije identifikovan. Nekoliko meseci pre njegovog ubistva, stan je provaljivan u više navrata.
Njujork Tajms je objavio da je, kada je policija stigla na lice mesta pronašla ključ u vratima i njegovu neotvorenu aktovku sa skoro 20.000 dolara u gotovini.
Izraelska obaveštajna agencija Mosad povezana je sa ubistvom Bula, ne zbog pištolja direktno, već zbog posla koji je radio da poboljša iračku balističku raketnu tehnologiju.
Posle njegove smrti, projekat Vavilon je zastao a dve nedelje kasnije, carina Velike Britanije zaplenila je komponente u luci Midlands. Irak je napao Kuvajt što se završilo padom iračkog režima.
Neki su pokušali i kasnije da naprave superpištolj ali nije im uspelo. Ipak, naučnici još uvek veruju da će u budućnosti neko to uspeti.
(E.P.K./BBC)