U potrazi za boljim životom, prošle godine je iz Hrvatske u Irsku otišlo 4.342 radno sposobnih ljudi, a u januaru ove godine otišlo ih je još 396, piše Glas Slavonije.
To pokazuju podaci o traženim i izdatim PPS brojevima (Personal Public Service Number) u Irskoj koje na svojim zvaničnim stranicama objavljuje irska kancelarija za socijalnu zaštitu. Da je brojka verodostojna govori činjenica kako ste bez PPS-a u Irskoj niko i ništa. On je nešto poput OIB-a u Hrvatskoj, ili nekakvog poreskog broja u drugim zapadnim zemljama i bez njega se ne može primiti plata.
Mnogi od ta 4.342 građanina Hrvatske sa sobom su poveli i decu te se pretpostavlja da se samo 2015. iz Hrvatske u Irsku odselio oko 5.500 osoba. Većina njih je iz ekonomski i privredni uništene Slavonije i Baranje. Retki su oni koji u Dablinu, Korku, Limeriku ili Galvaiu, gde su najveće hrvatske "kolonije" radnika, nisu pronašli posao te su se vratili u Hrvatsku. Reč je o samo stotinak osoba.
Autorka bloga "Život u Dablinu" Ana-Marija u svome novom postu je vrlo jednostavno objasnila zašto je Zagreb zamenila Dablinom.
"Zašto sam se odselila iz tako prelepe zemlje, pitaju me često ... Prosečna plata nakon plaćanja poreza u Zagrebu je 5.408,98 kuna (714,46 evra). Prosečna plata nakon plaćanja poreza u Dablinu je 18.685,85 kuna (2.468,19 evra) - 245,46 odsto više. Kao jednu od prednosti ističe i sličnost Iraca s Hrvatima.
"Rad uz malo nerada. Da, Irci su nekako slični nama, radimo, volimo neka pravila, ali baš ih ne volimo uvek, pa malo volimo doći na vreme, a malo češće i ne volimo. Volimo da spajamo praznike. Većina Iraca koje znam imala je slobodno više od dve nedelje. Kompletne kompanije bile su zatvorene, čak i neki kafići, mesta u kojima inače uzimam ručak, saloni za žene u našoj zgradi ... Svi državni praznici obeležavaju se ponedeljkom, osim Božića 26. decembra i Nove godine ", piše u svom blogu Ana-Marija.
(Glas Slavonije)