Ona je u nekoliko navrata pevala na vlaškim sahranama u Negotinskoj Krajini, koje su poznate po tome što se, pored jecaja i leleka, na njima peva i igra, obilato se jedu razne đakonije, pije se dosta alkohola, a ponekad i kolo zaplete.
Bolje plaćeno od svadbe
- Njima je tamo to potpuno normalno. Kad neko umre, kao da je svadba u pitanju, pogodi se orkestar. Ako se za svadbu po članu orkestra plaća 500 evra, za pevanje na sahranama kreće se od 800 do 1.200 evra - navodi pevačica.
Ona kaže da nije znala za taj običaj i da je prvi put angažovana potpuno slučajno jer se u „pravom trenutku“ zatekla u tom kraju.
- Kad su me pitali da pevam na sahrani, bila sam šokirana. Tri puta sam ih pitala da ponove. Međutim, na kraju sam pristala - dodaje Dušica, koja je postala poznata po svom učešću u emisiji „Pinkove zvezde“.
Ona kaže da je pevala na četiri-pet sahrana:
- Muzičari se najčešće pozicioniraju u kući ili u dvorištu i sviraju dok se ožalošćeni okupljaju. Porodica naručuje pokojnikove omiljene pesme, pa sam tako pevala „Kuće male krečene u belo“, „Oče moj, veliki oče“ ili od Zorice Brunclik „Eh, kada bi me majka ponovo rodila“... Atmosfera je takva da čovek može da zaboravi da je na sahrani. To tako traje tri-četiri sata i završava se kad povorka krene na groblje.
Etnolog Bojan Jovanović kaže da običaj ima korene još u prastaro doba, kad su narodi prilikom sahrane praktikovali takozvani magijski smeh:
Magijski smeh
- Smejali su se ne bi li radošću obezbedili za pokojnika vitalnost koja je potrebna da lakše pređe u drugi svet. Pevanje na sahranama predstavlja istu stvar, cilj toga je da se mrtvacu napravi lakši prelaz iz života u smrt.
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je cilj ovakvih rituala da se porodica pokojnika lakše pomiri s tugom.
- Tuga je drugo lice ljubavi i, u situacijama kad neko ostane bez nekog bliskog, gubitak je teško podneti. Zato se ponekad veseljem negira tuga i evociraju se pozitivne uspomene na preminulog.
Činjenice
BACAJU ZEMLJU S GROBA NIZ VRAT
U nekim selima u istočnoj Srbiji učestalo je bacanje zemlje s groba niz vrat „da ti mrtvac ne dolazi u san da te davi“
Ako su u kratkom vremenu dva pokojnika iz jedne porodice preminula, u grob se sahranjuje kokoška kako bi treći član porodice bio spasen
Neki smatraju da nakon sahrane pop ne sme prvi zakoračiti u kuću jer će još jedan član porodice napustiti ovaj svet
Vlasi imaju i običaj da pokojniku, ukoliko je bio mlad i neoženjen, pronađu devojku koja bi se „venčala“ s njim. Ovaj brak traje godinu dana
U danima žalosti u mnogim mestima se ne pali televizor i ne sluša muzika, a ogledala se prekrivaju crnom tkaninom
Grobnice kao kuće
POKOJNIKA OTKOPAVAJU NAKON SEDAM DANA!
Jedan od neobičnih običaja u pojedinim selima u Negotinskoj Krajini jeste i otkopavanje pokojnika sedmog dana posle sahrane. To se činilo da bi ga još jednom „obgrlili“ sunčevi zraci, a familija umila i očešljala. Groblja u ovom kraju specifična su i po tome što se u njima nalaze ogromne grobnice, koje izgledaju kao kuće i opremljene su skupocenim nameštajem.
Top-pesme na sahranama
Snežana Ðurišić „Kuće male krečene u belo“
Aca Ilić „Oče moj, veliki oče“
Zorica Brunclik „Eh, kada bi me majka ponovo rodila“