Ovih dana posebno se družimo ja i beli luk, sa nama se jedino druže još ljute papričice Cayene Paper i crveni luk, a svi ostali beže od nas, pa će tako i tumor morati pobeći, nema mu druge jer ova kombinacija sagoreva sve,kaže Brankica.
Kada je na svom Facebook zidu Brankica Lindov nedavno objavila album fotografija pod nazivom “Kako prirodno lečim tumor na mozgu?”, mnogi su se našli u čudu. Lavina komentara izražavala je očitu nevericu. Tumor? Na mozgu? Otkud sad to, kako? Usledili su saveti, reči podrške, ohrabrenja…
Jedan od prvih simptoma bila je ta neka hronična upala uha koju su lekari lečili antibioticima, ali upala se vraćala svakih nekoliko meseci praćena temperaturom, groznicom, slabošću. Zanimljivo je to da nije imala glavobolje.
Upala uha je trajala oko četiri godine, a u jednom momentu umalo nisam umrla od jednog antibiotika (nuspojava), no, to je zasebna priča o kojoj sad ne želim govoriti. Imam dosta toga da kažemi, samo čekam novi snimak mozga za nekoliko meseci da vidim kakvo je stanje.
"Upala uha je trajala oko četiri godine, a u jednom momentu umalo nisam umrla od jednog antibiotika (nuspojava), no, to je zasebna priča o kojoj sad ne želim govoriti. Imam dosta toga za reći, samo čekam novi snimak mozga za nekoliko meseci da vidim kakvo je stanje. No, mislim da će akobogda biti dobro jer se ja sad osećam sjajno. Mnogo bolje hvala Bogu od kako sam se okrenula prirodnim terapijama", navodi Brankica.
O kakvim je terapijama reč?
Najjača je tinktura sa papajom, ona me i digla na noge pre nešto više od godinu dana. Sama spravljam taj lek. Istakla bih i ćurekot, med po posebnoj recepturi…
Kako ste se osećali pre tih “prirodnih terapija”?
– Naprimer, pre godinu dana nisam bila u stanju ni da čitam, nisam mogla podneti svetlost, kompjuter, TV, mobitel…smetali su mi zvukovi svih vrsta, padala sam u nesvest za male sitnice, često sam povraćala i imala groznicu, i često bih završila u hitnoj…
Od upale uva do tumora na mozgu ili to i nije povezano?
– Vidite nešto, mene su mučile upale uva i to je de facta. Jedno vreme, jedan specijalista u Sarajevu mi je ispirao uvo sa bornom kiselinom (borici acidi) svaki dan i mislim da mi je to pomoglo dosta. Ali, često se vraćala ta upala koja je uvek tražila novi antibiotik i tako u krug.
– Ja sam se pomirila sa tim da imam osjetljivo uho i da tako moram paziti na vjetar i da se ne prehladim, da dobro osušim kosu uvek i slično. Sad nakon svega što sam naučila i prošla, tvrdim da se iza svake upale organizam bori sa nečim i ako je nešto hronično, treba dobro ispitati o čemu se radi. U mom slučaju, to je bio tumor na mozgu.
Kad i kako ste saznali za tumor?
– Sve je nekako počelo u Sarajevu sa tim levim uvom. Kapi, ispiranje, antibiotici…Neko mi je u tom momentu predložio da u uho nakapam čuvarkuću. To mi je dodatno pogoršalo stanje. Imala sam užasne bolove. Uglavnom, te su upale i problemi s uvom nastavljene. Krajem 2011. sam došla u Australiju i dobro sam se osećala neko vreme. Osim da, i dalje sam povremeno imala upalu uva.
Sve to je trajalo neke tri-četiri godine. Više ne pamtim datume. Mislim da je bio kraj 2014. kada me jedan specijalista koji je pregledao uvo, grlo, nos i koji me i lečio, poslao na snimak glave za svaki slučaj. Tako je otkriven tumor.
Pa, nakon što je snimak pokazao tumor, rečeno mi je da bih trebala na operaciju jer se tumor nalazi na izuzetno nezgodnom mestu i pritiska tu neku arteriju koja ide ka srcu; verovatno sam zato i imala gušenje. Uglavnom, tumor je veličine golf loptice, prilično velik, prečnika oko 3. 2 cm. Posledice operacije mogu biti takve da ostanem trajni invalid, i zbog toga sam se odlučila na opciju da pre operacije sve probam. Moguće posledice nakon operacije su i moždani udar, problemi s govorom, nepokretnost jedne strane tela i opet mi niko ne garantuje da se tumor neće vratiti ili da se novi neće pojaviti na istom ili drugom mestu. Sedam dana sam plakala i odlučila da pokušam pronaći uzrok bolesti i da tumor uz Božiju pomoć eliminišem trajno. Operacija će mi biti zadnja opcija.
Ja sam osoba koja je uvek vodila računa o tome da jedem domaću hranu. Nabavljala sam je od ljudi koji je sami proizvode, na pijaci na Ilidži. Međutim, ima tu onaj faktor – stres, nespavanje, putovanja po noći ..ta estrada…idi tamo, idi ovamo. Sve to je ok, ali, život je to sa puno stresa, odricanja, borba i natezanje sa raznoraznim varalicama. Još kad je neko emotivan kao ja, pa sve prima srcu…sve to je delovalo na mene jako.Zaista teško podnosim kad mislim da mi je neko prijatelj, pa pokaže pravo lice. Taj osećaj izmanipuliranosti. Sad sam naučila da gledam na sve drugačije, hvala Bogu. Morala sam.
Još uvek imam neke simptome ali oni se sada dešavaju u tri meseca jednom i jako su blage i groznice i nesvestice, nije kao pre kada sam se borila za život i kada je to bila moja svakodnevnica.
Pila sam isprva ceđeni sok od cvekle ili mrkve svakih sat vremena po malu kašiku da mi nešto ostane u stomaku i tako danima ništa osim toga nisam unosila u organizam. Sve što je bilo za rak i lečenje, što god sam našla da je hiljadama drugih ljudi pomoglo u izlečenju, ja sam primenjivala. Primijenila sam mnoge recepte, npr. Budwig terapiju, čišćenje jetre i bubrega po metodi dr. Clark, Zaper, recepti protiv raka od aloe po Romanu Zagu; jela sam semenke od kajsije, ćurekot i med, đumbir i med, kefir domaći, Kombuhu, polen (za snagu i vitamine), propolis (kao antibiotik), beli luk i limun, koji sam pre uvek izbjegavala, papaju…petrolej mi je dosta pomogao, zatim hidžama. Hidžama je medicinska metoda koja spada u domen male hirurgije. Predstavlja metodu lokalnog puštanja krvi.
…
Sad čekam rezultate i nadam se da ću uskoro moći zapevati jer mi i snaga sevdalinke treba.
– Kada sam stala na svoje noge, nekoliko meseci posle dijagnoze. Trošila sam tad tinkturu od papaje koju sam spravljala od papajinog lista. Odlučila sam taj recept podeliti sa drugima, dakle, nisam htela skretati pažnju na sebe nego sam uvidela da mi je pomogla ta tinktura i to nisam htela sakriti od prijatelja ili možda nekoga kome bi ista ta tinktura mogla pomoći. Inače, papaju sam sama uzgojila od košpice, posejala sam je na balkonu i jako puno mi je listova dala i plodova. Zelene voćke, listovi i drške koriste se kao lek protiv raka i mnogih bolesti. Imam knjigu “Papaya the Medicine Tree” od dr. Harald w. Tietze, tu sam našla recept, a ima ga i na internetu.
Ipak, u svemu ovome vera je najbitnija, bez vere i bez Božije pomoći nema izlečenja, to je moje mišljenje nakon svega sto sam predeverala.
Hidžama je, verujem, spas za sve bolesti. Čovek se nakon hidžame rodi ponovo. Nekako, progledaš odmah.
Pohvalno govorite i o ćurekotu?
– Kako da ne. Ja kupujem ćurekot na internetu iz Egipta, najbolji je organski, to je jedan lek, “boli glava” kako je dobar. Pomaže mi da prebrodim i tugu, nervozu, uzrujanost. Primetila sam da čim ga uzimam, odmah sam veselija i raspoloženija. Dobro je da se uzima u kombinaciji sa ćurekot uljem.
Generalno mogu reći da sam 80 odsto bolje u odnosu pre godinu i pol dana. Ali ovo sa tumorom je zaista puno, puno bolje, čekam samo još neke nalaze da potvrde ono kako se ja sada osećam. Nalaz krvi je super, krvna zrnca u normali, šećer u normali kao i holesterol…najgori je bio hemoglobin i on je sada po prvi put normalan nakon dve godine; to mi nekako govori da sve ide dobro.
Moj recept za ćurekot med
100 gr ćurekota (Nigella sativa) semena propržiti, ohladiti i onda samleti i pomešati sa 1 kg domaćeg organskog meda. Uzimati 3×1 kafenu kašičicu (drvena, plastična ili staklena, nikako metalna!!!). Kod težih obolenja uzimati 5×1 kašičicu na prazan stomak (pre jela). Najbolje rastopiti u mlaku vodu (kao medena voda) i to piti u gutljajima minimalno 15 – 30 minuta pre jela. Poslednja doza treba biti pre spavanja na prazan stomak. Recept je dobar i u lečenju štitne žlezde, autizma, demencije, jačanja imuniteta.Poželjno je uz ovo uzimati i po kašikicu ćurekotovog ulja, i još dodatno ko može, pre glavnog obroka, uzeti uz to četiri čene iseckanog belog luka. To se preporučuje za najteža oboljenja.
Moj ćurekot
Znači, izvadite jednu-dvije kašikice te smese u jedan fildžan ili čašu i u to ubacite beli luk, izmiješate i pojedete, sačekate pola sata ili duže, popijete malo mlake vode i tek onda jedete. Malo je jako odmah uzeti četiri čene pa je bolje uzeti prvo jednu čenu, pa postepeno povećavati dozu. U protivnom se mogu dobiti jaki detoks simptomi kao što je diareja, povraćanje, vrtoglavice i sl. Treba organizam polako da se oslobađa toksina. A kako bismo izbegli i ublažili detoks simptome, uvek treba osluškivati šta vam tijelo govori.
Ćurekot se proprži u suvoj šerpi, kao što se pržila kafa na ringli ili plati, sve dok jačina ukusa ćurekota ne ublaži. Znači, treba probati svakih desetak minuta – kušati nekoliko semenki i videti da li je ljuto. To traje nekih 20 do 50 minuta, zavisno od količine koju koristite. Na ovaj način ublaži se jačina ćurekota na želudac, a njegova lekovita svojstva ostaju, što je i naučno potvrđeno.
Zatim smesu ostaviti da se ohladi posve pa je samljeti u mlinu za kafu koji je čist. Ja imam poseban mlin za sjemenke i začine što svakome preporučujem da nabavi, jer to nije skupo. To je pravilan način pripreme ćurekot sjemena. Ne preporučuje se ćurekot direktno staviti u med nepropržen jer tako može oštetiti želudac. Otprilike na 1 kg meda ide 100 gr ćurekota.
Meni ovaj lek pomaže i kod tuge, depresije, anksioznosti, zabrinutosti, stresa i svega onoga što prati bolest. Teško je prolaziti kroz određene faze lečenja.
Ishrana bez crvenog mesa i šećera. Uzimati voće i med, povrće, cveklu i šargarpeu ponajviše. Dosta limunade, bez šećera naravno. Sve umetne prerađevine ja sam eliminisala sa jelovnika; nema hemije nikako. Hleb pravim sama kao i sredstva za čišćenje kuhinje i kupatila (baza je sirće, soda i sol).
Pila sam petrolej i meni je pomoglo, momentalno sam se osećala bolje. Informisala sam se o petroleju i saznala da donosi kiseonik u mozak i do najudaljenijih ćelija u telu, i samim tim ubija parazite naravno ako ih ima, jer paraziti ne uspevaju da prežive tamo gde ima kisika. Dobro sam sve istražila i informisala se pre nego sam se odlučila na petrolej, a u odluci mi je pomogla potvrda od prijatelja koji su koristili petrolej. Pomogao im je.
papaja
Paw-Paw ili Papaya (Papaya Carica) (oprez, trudnice ne smeu jesti ovo voće jer njegove semenke izazivaju pobačaj.) Ove semenke se trebaju jesti umereno, oko jedna kašikica uz obrok. Ovo voće leči i najteže bolesti. Listovi i zelena voćka imaju najjače lekovito svojstvo, posebno u lečenju raka. Od listova svežih, po mogućnosti, spravlja se lek. Lek se može kupiti na internetu kao fermentirani čaj papaje sa kombuha gljivom, i nije nimalo jeftino jer treba se konzumirati svakodnevno neko vreme. A sa malo znanja, može se napraviti kod kuće. Ako imate mogućnost da nabavite ovu voćku, znam da ima u Australiji, Americi, Aziji i ponegde u Evropi, uzmite ove semenke i posejte u saksiju, kada niknu listovi, možete ih koristiti umesto tablete za bolove. Jedite ovo voće svakodnevno uključujući i koru, semenke jedite umereno, možete ih osušiti i onda po četiri suhe pojesti uz obrok umesto bibera i – ne plašite se parazita.
đumbir
Đumbir i med, otprilike 200 gr đumbira izrendati i pomešati sa njegovim sokom u med, drvenom kašikom. Uzimati tri do pet puta dvevno pre jela za bolove, protiv gripe i prehlade i mnogo toga još; može stajati u frižideru dugo, najmanje šest meseci. Treba se imati jako kvalitetan med kao i organski uzgojen đumbir. Za probavu je odličan, samo probajte, bacit ćete mnoge tablete.
Moj kefir: Domaći kefir od zrnaca tibetanske gljive kefir, pun je dobrih bakterija koje su nam potrebne u borbi protiv infekcija, bolesti...naravno morate ga sami pripremati od domaćeg, sirovog, neprerađenog organskog mleka krava koje su pasle travu, a ne mleka iz...ko zna otkuda. I ko zna kakve su hormone krave jele - hormoni u hrani, tumori u glavi.
(EMSA KARAHMET/Aura )