Šafran – biljka koja oduvek ima neodoljivu i čarobnu moć, biljka u kojoj se kupala i Kleopatra, da bi sačuvala svoje čari, a Aleksandar Veliki njime lečio svoje rane.
Mnogi Iranci veruju da u čistom obliku šafran deluje kao antioksidant, da otklanja potištenost i da je kulinarsko oružje protiv Alchajmerove bolesti, raka i propadanja očiju.
U svetu se godišnje proizvede 225 metričkih tona ovog začina, a samo u Iranu više od četiri petine. Zato se šafran nalazi svuda – u varivima, kebabu, jelima sa povrćem, poslasticama.
Često se govori da se šafran plaća istom težinom u zlatu, jer ga je vrlo teško gajiti i sakupljati.
Šafran cveta u jesen i tada se beru cvetovi, oprezno vade jarkocrvene trožile tučkove i suše ih. Za kilogram začin apotrebno je oko sto pedeswet hiljada cvetova.
Dragoceni prah izaziva trgovački rat pun obmana svojstvenih prometu dragog kamenja ili droga: jeftine zamene, razblažena pakovanja, lažne deklaracije. Za budućnost „kulinarskog zlata“, vodi se prava bitka.
Međutim, smatra se da ljudi koji koriste lažni začin, ne poznaju suštinski ukus i miris pravog šafrana. Stručnjaci veruju da tako izuzetan proizvod treba da ostane autentičan i čist. Žele da znaju da li je šafran obojen ili mu je dodavana kukuruzna svila.
Za Irance postoji samo jedan šafran – onaj koji je proizveden u Iranu (proizvodnja ovog začna delimično se obavlja i u Francuskoj, Španiji, Grčkoj, Makedoniji, Kosovu i Austriji).
Ubeđeni su da je zahvaljujući specifičnoj kombinaciji sastava zemlje, topografije, klime i vode šafran odgajen u oblasti Korasan u severoistočnom Iranu zaista jedinstven!
Godine 2008. trojica pljačkaša sa automatskim puškama upala su u porodičnu kuću Ferešta Fahre, najpoznatijeg proizvođača ovog čarobnog praha u Teheranu, u nadi da će ukrasti zalihe. Gospođa Tjerselen je ranjena, ali je šafran ostao u Sefu!
"Šafran je mnogo skuplji od kokaina, zato smo prestali da govorimo o njemu", rekla je gospođa Tjerselen.