Prema njihovom mišljenju, dve velesile - SAD i Kina - upadaju u tzv. Tukididovu zamku, nazvanu po istoričaru i generalu, učesniku rata između Atine i Sparte.
Njegova je teza da je uspon Atine uzbunio Spartu, što je rat na kraju učinilo neizbežnim. Od tog prvog opisanog slučaja promena na vrhu globalne dominacije neretko je dovodila do globalnog sukoba.
Novi tip odnosa
"Kina i SAD suočeni su s brojnim problemima. Žele da ih reše. Ako ih ne reše, onda postoji opasnost. Međutim, znamo kako to izbeći. Moraju se uskladiti kratkoročni potezi sa dugoročnim strateškim ciljevima", kaže bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.
Amerikanci imaju daleko najveći vojni budžet na svetu. Kina je, pak, uverljivo druga po potrošnji za vojsku i svoja izdvajanja iz godine u godinu znatno povećava. Razvija tehnologiju koja može parirati američkoj, na primer projektile za uništavanje brodova, u prvom redu nosača aviona.
Peking je proteklih godina ubrzao stvaranje veštačkih ostrva u vodama Južnog kineskog mora, na kojima gradi zgrade, luke i piste dovoljno velike za vojne avione. Početkom meseca u sporne vode uplovili su američki nosač aviona u pratnji dva razarača i krstarice i admiralskoga broda.
"Kina i SAD, dve velike države, moraju da počnu da izgrađuju novi tip odnosa velesila. To uključuje međusobno uvažavanje, saradnju i izbegavanje sukoba. To je jedino ispravno i tome nema alternative", poručuje bivši kineski državni sekretart Dai Binguo.
Suptilne predsedničke poruke
Kineski predsednik ne veruje da postoji zamka, ali pre nekoliko meseci oprezno je upozorio kako, ukoliko velike sile budu ponavljale iste strateške greške, postoji mogućnost da je sami naprave.
Obama mu je uzvratio kako SAD podržavaju uspon miroljubive, stabilne i prosperitetne Kine koja će biti odgovoran igrač na međunarodnoj sceni - mnogo suptilnih poruka u nekoliko rečenica dvojice predsednika.
Kroz istoriju četiri od 16 sličnih situacija nisu završile ratom, od toga tri u poslednjih 70-ak godina. Razlog su, naravno, nuklearni potencijali, tako da niko nije laganog prsta na okidaču.
Uostalom, još je Albert Ajnštajn rekao kako ne zna koja će se oružja korisiti u Trećem svetskom ratu, ali je siguran kako će se u četvrtom boriti praćkama.
(Aljazeera)