BEOGRAD - Građani Srbije neredovno se hrane, ne unose dovoljno voća i povrća i u zabludi su da je pravilna ishrana skupa, a prema oceni stručnjaka, i često greše prilikom izbora hrane i načina pripreme obroka.
Jedno od istraživanja Instituta za javno zdravlje Batut pokazalo je da tek nešto više od polovine populacije u Srbiji redovno uzima tri obroka dnevno, da većina jede beli hleb, a čak 33,8 odsto koristi životinjske masti za pripremu hrane."Naše navike u ishrani karakteriše neredovnost obroka, mali unos voća i povrća, uz istovremeno visok unos hrane velike energetske vrednosti", navela je danas u izjavi Tanjugu doktorka Jelena Gudelj-Rakić iz Centra za promociju zdravlja Instituta "Batut".
Kako je istakla, građani greše i zbog toga što često ne razmišljaju kako će hrana koju odaberu uticati na njihovo zdravlje. Tako se, prema istraživanju iz 2006. godine, ponaša svaki peti stanovnik Srbije. Gudelj-Rakić je ukazala da se osnovni princip pravilne ishrane može sažeti u tri reči: umereno - raznovrsno - dovoljno i napomenula da su ljudi u zabludi da je pravilna ishrana skupa i samim tim nedostižna.
"Na primer, salata pripremljena od rendane šargarepe, kupusa, korena celera, kelerabe, rotkvica i cvekle začinjena sa malo limunovog soka i ulja uz integralni hleb je značajno jeftiniji, a kvalitetniji obrok od peciva iz pekare", istakla je sagovornica Tanjuga.
Podaci o navikama u ishrani kod građana Srbije, dobijeni u okviru istraživanja sprovedenih 2000. i 2006. godine, pokazali su da tek nešto više od polovine stanovnika redovno uzima tri obroka dnevno. Redovnije jedu stariji, siromašniji i oni koji ne žive u gradovima, a broji onih koji prilikom izbora hrane nikada nisu razmišljali o zdravlju 2006. se u odnosu na 2000. godinu povećao za 4, 5 procenata.
Prema istraživanju "Batuta" iz 2006. sveže povrće je svakodnevno konzumiralo 54,8 odsto odraslih, voće 44 odsto - značajno više nego šest godina ranije kada je to činilo 42,4 odsto, odnosno 34,4 odsto. U tom periodu je opalo i korišćenje životinjskih masti za pripremu obroka, koji su najviše koristila domaćinstva u zapadnoj Srbiji i Vojvodini, a najmanje Beograđani i građani sa "dubljim" džepom.
Za crni ili raženi hleb odlučivalo se samo 14, 8 odsto stanovnika, dok je većina pretežno koristila beli. Komentarišući ove rezultate, Gudelj-Rakić je zaključila da se kao posledica loših navika u ishrani u Srbiji beleži porast prekomerno uhranjene i gojazne dece, ali i odraslih."Više od 50 odsto odraslih osoba je prekomerno uhranjeno uz istovremenu značajnu zastupljenost mikronutritivnih deficita", istakla je doktorka Centra za promociju zdravlja u "Batutu".