Autori pisma osporavaju doprinose i zasluge odlikovane u delatnostima po kojima je Pirson upamćen - pomoći zemljama u razvoju, posredništvu u konfliktima, pomoći izbeglicama i drugima kojima je potrebna, jednakim pravima i pravdi za sve, mirovnim promenama uz poštovanje medjunarodnog prava i multikulturalizma. Izmedju ostalog u pismu se kaže da je "kao glavna tužiteljka Tribunala Luiz Arbur navodno imala dužnost da 'raspodeli' pravdu širom bivše Jugoslavije, ali da je odbila da optuži Franju Tuđmana koji je naredio etničko čišćenje Srba iz Hrvatske, niti je optužila lidere muslimana u BiH".
"Luiz Arbur je zaista, ali jednostrano pomogla albanske izbeglice u vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Premda su se sve te izbeglice vratile svojim domovima, nealbancima nikad nije bilo teže na Kosovu nego po okončanju bombardovanja", dodaje se u pismu.
Citira se i izjava Luiz Arbur iz tog vremena da "Kosovo više neće biti lepo mesto za Srbe". "Doista i nije - ogromna većina Srba je na etničkoj osnovi proterana iz njihovih domova u koje se nikad nisu vratili. Kao visoki komesar UN za ljudska prava (2004-2008) Arbur nije učinila mnogo da bi se obezbedila pomoć za te izbeglice", naglašava se.
U pismu Društva za zaštitu srpske baštine navodi se da je premijer Lester Pirson, koji je u Prvom svetskom ratu pomagao srpsku vojsku, oličenje vrednosti koje medalja danas nosi i da nikad ne bi odobrio dodelu tog priznanja Luiz Arbur. Luiz Arbur bila je glavna tužiteljka Haškog tribunala od septembra 1996. do septembra 1999. U vreme NATO bombardovanja SRJ 27. maja 1999. podigla je optužnicu protiv Slobodana Miloševića za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.