Mirkove ribe kradu moje gaćice

Folk pevacica Goca Božinovska kao da živi stihove svog najveceg hita „Nosim tugu ko okove, zar se ovo život zove“. Ne samo da vec 17 godina živi s bolom za svojim nikad neprežaljenim suprugom Zoranom Šijanom, koji je ubijen 1999, nego je u vecitom strahu da njihov naslednik Mirko ne doživi ocevu sudbinu. Uz to, majka joj je teško bolesna, a pocetkom februara je na vecni pocinak ispratila Šijanovu tetku Ljubu, za koju je bila posebno vezana.

Ljuba se dugo borila sa opakom bolešcu, rakom pluca. Bila je strastveni pušac, a kad joj je dijagnostikovan kancer, Goca je rešila da ostavi cigarete.

- Ostavila sam pušenje i nikad više necu zapaliti cigaretu! Ja koja sam pušila cetiri kutije dnevno cvrsto sam odlucila da se ratosiljam tog zla. Evo, sedmi mesec je kako nisam zapalila cigaretu. Od pušackog karcinoma ne možeš da se spaseš. Ne plašim se da cu da završim kao tetka, ali kad mi je doktor rekao da mogu da pušim i deset pakli dnevno, ali da je to danas sramota, izašla sam iz ordinacije i izgazila kutiju ispred bolnice.

Koliko dugo se Šijanova tetka borila s rakom?
- Godinu dana. Prvih šest meseci bila je na hemioterapiji, lekovima, vitaminima, ma sve uzalud. Sve što postoji na ovom svetu a što smo mogli da kupimo mi smo joj nabavili. Nije vredelo. Rastanak s njom je bio vrlo tužan i bolan, svima nam je teško. Svaki dan idem na njen grob. Mojoj cerki Zorani je najteže jer je bila mnogo vezana za njenu tetu. Ona je u njoj videla sve.

Kako je izgledao vaš život tih godinu dana?
- Nocima nisam spavala, bdila sam nad njom 24 sata. Spavala sam u dnevnom boravku da bih je cula kad se zakašlje. Ma bilo šta da sam osetila, odmah bih skocila da vidim da li joj je potrebna pomoc. Umrla je u bolnici samo pola sata nakon moje posete. Kao da je osetila da ce baš tog dana da ode. Samo me je tužno gledala i pitala: „Zar je baš moralo ovo da se desi?“ Nisam ništa odgovorila, samo sam je zagrlila. Ne daj bože nikom da oseti to. Bila je prava lepotica, jaka i predobra žena. Mislim da je nju odnela tuga za mojim pokojnim Zoranom. Umrla je za svojim sestricem. Ona nije imala decu, a Mirka i Zoranu je gledala kao svoju. Uvek sam racunala da cu imati decu kome da ostavim, teta Ljuba je bila moj oslonac.

I vaša majka Radmila je lošeg zdravlja.
- Mama ima 84 godine, bila je u bolnici zbog stopostotne demencije. Ma muke su to. Više ne znam gde sam. Zato nije ni cudo što sam imala saobracajnu nesrecu, što sam udarila auto ispred sebe. Sve mi se skupilo.

Pojavile su se spekulacije da je zapravo Mirko vozio džip, a ne vi.
- To je nelogicno. Kakva bih ja bila majka da sam pustila Mirka, koji je popio, da sedne za volan i vozi mene i svoju sestru? To je porodicni auto, koji su više vozili njegovi drugovi nego on kad je pod dejstvom alkohola. I sad odjednom ideja da je Mirko vozio, a ja došla da ga izvucem iz situacije. Dajte, ljudi, pa meni treba 40 minuta da dodem do mesta gde se to desilo. Kao da sam ja sedela i cekala da on napravi udes pa da dodem. Moja je greška što sam otišla da ga dovezem kuci, htela sam da ga opametim i eto, on je na kraju bio u pravu jer sam tako sludena napravila udes.

Mirko je zapravo nemirko?
- Jeste vragolan, ali jedna dobrica. Mnogo je vezan za porodicu. Nekad mi ga bude mnogo žao jer on se iskreno kaje kad bilo šta loše napravi, bude tužan i nesrecan. Mnogi misle da ja branim svog sina, al‘ on je stvarno duša od decka. Nenormalno je dobar, ponekad mi to cak i smeta, preteruje.

Cime se on bavi kad može svako vece da izlazi i luduje po diskotekama i kafanama, da vozi dobar auto?
- Ko cime se bavi? Mirko?! Nicim, on još ne zaraduje, vozi moj auto. Hvala bogu, ja sam se namucila u životu da bi on imao. Ali nije on bahat. Uostalom, uvek izade u velikom društvu, njih desetorica podele racun na kraju. Ali njegov jedini problem u životu je što je moj sin. Uvek ce ga to pratiti.

Jeste li razmišljali da ga zaposlite da radi od devet do pet?
- Nikom se ne mešam u život, pa ni svojoj deci. Mirko studira menadžment i dokle god je na studijama, ja mu finansijski pomažem. Rekao mi je da mu se ne mešam u školovanje, da ce to da završi i kad završi da ce biti svoj covek. Iskreno, ja pojma nemam na kom fakultetu on studira!

Jeste li upoznali neku njegovu devojku, dovodi li ih kuci?
- Ne kontrolišem ga po tom pitanju i slobodan je da radi šta hoce. Znam da devojke dolaze, ali nisam ih upoznala. Mada, pronadem ono što ostane iza njih, na primer donji veš, ali desi se i da nema mog veša. Kad sam se vratila s mora, nisam mogla da pronadem trenerke, kupace kostime... Ma on to podeli svima. Videla sam na Instagramu i Fejsbuku kako su se ribe fotkale u mojim stvarima. Rekla sam mu: Mirko, molim te da tvoje devojke prestanu da nose moje stvari iz kuce. On kaže: „Kevo, imam 23 godine, pusti me da uživam!“ Ma u pravu je, jedan je život!

A Zorana je sasvim drugacija.
- Ona mi je desna ruka. Evo, sad je ona glavna kuvarica u kuci. Zorana sprema rucak, a ja cistim. Voli da kuva i to radi fenomenalno.

Vidate li se s prvom cerkom, Jelenom Vuckovic? Kao da ste je malo zapostavili.
- Ne, to nije tacno! Svoju decu nikad nisam zapostavila, nijedno. Jelena je odrasla i odgovorna devojka. Ona radi, i to super radi. Ima momka, vodi svoj život.