BERLIN - Istina skrivana od javnosti.
Otac evra, bivši nemački kancelar Helmut Kol, znao je da zajednička evropska valuta ne može da opstane još 1998, ali je ipak insistirao na tom projektu, otkrivaju tajna dokumenta u koja je Špigl imao uvid. Iz tih dokumenata zaključuje se da su mnogi Kolovi saradnici sumnjali u opstanak evropske valute i pre nego što je ona predstavljena, a Italija i Grčka su istaknute kao najslabije karike.
Prema navodima Špigla, stotine stranica dokumenata nemačke vlade pisanih od 1994. do 1998. govore o tome da Italiji nije trebalo dozvoliti da pristupi projektu. U dokumentu iz 3. februara 1997. nemački ministar finansija primetio je da Rim skoro uopšte ne sprovodi mere štednje. On je zatim 22. aprila upozorio nemačkog kancelara da Italija nema šanse da ispuni kriterijume za prelazak na evro. Kasnije, 5. juna, Kolov ekonomski savetnik izvestio je da se precenjuju mogućnosti te zemlje.
Horst Keler, koji je tad bio glavni nemački pregovarač u stvaranju Mastrihtskog sporazuma, a kasnije je postao nemački predsednik, zaključio je da Italija nije ispunila uslove i da je rizično da pređe na zajedničku valutu.
Tri meseca nakon što je Italija obezbedila prelazak na evro Rim je priznao da nije „pravilno“ vodio knjige i da reforme planirane Mastrihtskim sporazumom, kojim je ustanovljena zajednička valuta, nisu uspele.
Takođe, Grčka je pre dve godine sama priznala da „nije vodila knjige kako treba“ i da su im dugovi bili mnogo veći nego što su predstavljeni kad je zemlja prelazila na evro.
- Iako su pomoćnici upozoravali Kola na sve posledice, on je pravio evropski projekat kao zaštitu od budućeg rata. Nemci su znali da Stari kontinent vuku u fiskalnu propast, ali su ipak nastojali da to urade - navodi Špigl.
Mastrihtski sporazum
♦ stabilnost cena
♦ deficit manji od tri odsto BDP
♦ visoka stabilnost domaće valute
♦ usklađivanje prosečnih domaćih kamata u odnosu na prosek tri zemlje članice s najmanjim kamatama
♦ pravni propisi o finansijskim institucijama koji garantuju nezavisnost nacionalne centralne banke i prilagođenost njenom uključenju u sistem evropske centralne banke (ECB)
♦ realno usklađivanje nacionalne ekonomije
Evro
♦ postoji na finansijskom tržištu od 1999.
♦ kao valuta uveden je 2002.
♦ zajedničku valutu koristi 17 članica EU - Austrija, Belgija, Kipar, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Malta, Portugal, Slovačka, Slovenija i Španija, a u upotrebi je i u Crnoj Gori