(VIDEO) SREĆAN ROĐENDAN PASPALJE: Košarkaška legenda puni 50. godina
Tim povodom pokušaćemo da vas podsetimo na najzanimljivije trenutke iz života i karijere ovog vrhunskog sportiste i plemenitog čoveka, koji je preživeo i dva srčana udara.
Žarko Paspalj je započeo karijeru polovinom osamdesetih gofina prošlog veka u Budućnosti, u to vreme klubu koji je služio kao rasadnik talenata za veće klubove kao što su bili Partizan, Cibona, Jugoplastika, Crvena zvezda i Bosna.
Po nepotvrđenoj priči, kada je Paspalj bio junior, Cibona je došla u Titograd na ligašku utakmicu koja je bila beznačajna za nju, ali presudna za nade Budućnosti za opstanak u najjačoj ligi. Dalje se tvrdi da su se dve strane sporazumele da se dopusti domaćem timu da pobedi, dok će zauzvrat Cibonini ljudi moći da gledaju treninge juniora Budućnosti i uzmu bilo kog igrača koji im se dopadne. Znajući da je Paspalj bio najbolji mladi igrač i igrač koji će uskoro mnogo vredeti, uprava Budućnosti mu nije dozvolilo da trenira nekoliko dana, što je značilo da ga Cibona nikada nije videla i da je odabrala drugog igrača.
Nedugo posle toga Paspalj je ušao u prvi tim, značajno doprinevši trećem mestu Budućnosti u sezoni 1985/86 i polufinalu u kom će izgubiti od kasnijeg šampiona Zadra.
Tokom leta 1986. Budućnost je prodala Paspalja Partizanu. Vlade Divac, još jedna buduća zvezda, je takođe tog leta prešao u Partizan. Zajedno sa mladim Sašom Đorđevićem i već dokazanim igračima Milenkom Savovićem i Goranom Grbovićem.
Partizan je osvojio prvenstvo pobedom u finalu nad Crvenom zvezdom. Paspalj je igrao dovoljno dobro da bi privukao pažnju nacionalnog tima koji je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1987. u Atini. Sledeće 1988. godine, Paspalj je igrao veću ulogu u timu koji je poražen u finalu Olimpijskih igara 1988. od Sovjetskog Saveza i skrenuo pažnju na sebe kao potencijalnu zvezda igrajući na Mekdonaldsovom turniru.
Godine 1989. Paspalj je postao jedan od prvih evropskih igrača koji je prešao u NBA ligu, pridruživši se San Antonio Sparsima. Međutim, ovaj potez nije bio uspešan i on je nastupio u samo 28 utakmica, postigavši ukupno 72 poena (2,5 po utakmici) za ukupno 181 minut igre.
Iz tog perioda datira i veliko prijateljstvo sa sadašnjim trenerom Sparsa Gregom Popovićem, koji je imao ulogu Žarkovog vodiča i domaćina.
"Kasnije sam saznao da je on par godina unazad insistirao - da je on prvi shvatio - da i van Amerike ima profesionalne košarke i da to ne treba odbacivati, već pogledati, istražiti šta se tu dešava. Greg je čovek koji je dugo bio u vojsci, on je bio stacioniran van Amerike, dugo je bio u Turskoj. On je vrlo upućen u evropske prilike i njegovo gledište je drastično drugačije od onog standardnog američkog konzervativnog gledišta. On je vrlo dobro znao šta se sve tamo dešava. Pratio je, znao je da tu ima 'mesa' koliko god hoćeš. Samo ga je trebalo uzeti kad treba i na pravi način", pričao je Paspalj.
Rastanak sa Gregom Popovićem opisuje kao veoma emotivan.
"Jednom sam došao na trening, video Grega - koji je bio, onako, dobro popizdeo - i on mi je rekao, vidi, situacija je takva i takva... Mislim da mu je to bio jedan od najtežih momenata. Taj momenat i momenat kad me je pratio na aerodrom, kada sam odlazio. Njemu je tu bilo teže nego meni. Ja sam, verovatno, bio najsrećniji čovek na svetu što idem - moja misija je tu bila završena... Ali, ja to uvek sa ponosom pominjem, ja sam tu stekao jednog fantastičnog prijatelja, upoznao jednog fantastičnog čoveka".
Paspalj se 1990. vratio u Jugoslaviju i u Partizan. Tu je postao najbolji strelac lige i predvodio je tim, zajedno sa Đorđevićem i Danilovićem, do final plej-ofa, ali je Pop 84 i bez Dina Rađe bio prejak. I pored svega toga, ukupan učinak u sezoni je obezbedio Paspalju dobro plaćen prelazak u grčki Olimpijakos u leto 1991.
U sezoni 1991/92. Paspalj je skoro sam predvodio Olimpijakos, tim koji je prethodne sezone bio osmi, do finala protiv solunskog PAOKa. Paspalj je postizao prosečno 32 poena i bio je proglašen za najkorisnijeg igrača lige. Međutim, PAOK je savladao Olimpijakos, a Paspalju je uskraćena šansa da učestvuje na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni zbog sankcija koje su uvedene SR Jugoslaviji.
U drugoj sezoni u Olimpijakosu, Paspalj je iskoristio osnažen tim i osvojio je prvenstvo Grčke, savladavši ljutog rivala Panatinaikos u kontroverznoj finalnoj seriji. Paspalj je postizao prosečno 25 poena po utakmici, ali je koštao svoj tim fajnal-fora Evrolige kada je nagazio na liniju u poslednjim sekundama odlučujuće utakmice protiv francuskog Limoža.
U sezoni 1993/94. Olimpijakos je osvojio duplu krunu u Grčkoj. Međutim, Paspaljeve šuterske statistike su te godine značajno opale dok je on postajao igrač koji sve više greši. Njegov šut sa linije slobodnih bacanja je pao sa 86% na manje od 50% i ovo je dovelo do traumatičnog iskustva na fajnal-foru Evrolige u Tel Avivu aprila 1994, kada je Paspalj promašio odlučujuće slobodno bacanje četiri sekunde pre kraja u porazu Olimpijakosa 59-57 od španskog Huventuda. Paspalj je utakmicu završio sa 15 poena sa 3 pogođena slobodna bacanja iz 10 pokušaja, a kasnije je priznao grčkoj televiziji da je znao da će promašiti pre nego što je šutirao. Ova mentalna blokada će mučiti Paspalja do kraja igračke karijere. Ono je transformisalo jednog od najboljih evropskih šutera u krilo koje se oslanjalo na svoje iskustvo, lukavstvo i veštinu da se probije kroz protivničku odbranu.
Ipak, ovaj potez nije mogao da sakrije pad u Paspaljevoj igri i njegov šut je nastavio sa slabi. Paspalj je bio najbolji strelac svog novog tima, ali tim nije uspeo bolje od drugog mesta u prvenstvu Grčke i polufinala Evrolige, gde je u oba slučaja Panatinaikos poražen od Olimpijakosa, što je razočaralo navijače Panatinaikosa u Paspalja.
Ovo je bilo očigledno tokom Evropskog prvenstva 1995. koje je održano u Atini, kada su mu navijači oba kluba zviždali, iako se veliki deo njihovog nezadovoljstva može pripisati tome da je Paspalj bio kapiten reprezentacije Jugoslavije koja je prekinula nade Grka da mogu da osvoje šampionat na domaćem terenu u emocijama nabijenom polufinalu. Podizanje pobedničkog pehara usred Atine je poslužilo kao velika osveta i dodatno samopouzdanje za Paspalja nakon nekoliko teških sezona.
Paspalj je krajem leta 1995. prešao u Panionios, još jedan klub iz Atine. Panionio je bio manji klub, čiji je trener bio Dušan Ivković, koji ga je dobro poznavao iz reprezentacije. Ivković je postao očinska figura za Paspalja, koji je poboljšao samopouzdanje i predvodio Panionios do trećeg mesta u ligi sa nizom odličnih nastupa koji su nagovestili da je posle dve slabe sezone opet na vrhuncu.
Ovo je postalo očigledno na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, kada je 30-godišnji Paspalj postigao 16 poena u prvom poluvremenu finala protiv Tima snova. U drugom poluvremenu je pao, zajedno sa celim jugoslovenskim timom, ali je ipak utakmicu završio kao najbolji strelac sa 19 poena, ostavivši dobar utisak koji je podstakao Atlantu Houks da ga pozove u predsezonski trening-kamp. Na njegovu nesreću, povratak u -NBA- je propao nakon otkrića vanbračne veze sa ženom iz Atine, koji je uticao na Paspaljevu igru, a on je sezonu 1996/97. proveo u Parizu, igrajući za Pariz Rasing Basket i dovevši ekipu do prve nacionalne titule nakon 43 godine.
Paspalj se vratio u Grčku u sezoni 1997/98 i potpisao za solunski Aris. Nekada vodeći grčki klub tokom 80ih je zapao u teška vremena i započeo je jednu od najtežih sezona u njegovoj istoriji. U februaru 1998. Paspalj je predvodio klub do pobede u kupu Grčke, ali je većina njegovih saigrača napustila klub nakon što su neko vreme igrali bez plate. Paspalj je ostao, ali je povreda izazvala da on ne igra do kraja sezone i Aris je brzo počeo da pada na tabeli, jedva izbegavši prelazak u drugu ligu na kraju sezone.
U leto 1998. Paspalj je prešao u redove novog prvaka Evrope, bolonjski Kinder. Međutim, posledice prošlih povreda i godine pušenja su ga stigle i bio je odstranjen iz ekipe u decembru nakon niza nezadovoljavajućih igara. Paspalj se povukao iz košarke u 32. godini.
Zbog zdravlja je morao da se odrekne svoje najveće ljubavi, košarke. Tokom 2001. pretrpeo je dva infarkta u razmaku od samo četiri meseca. Desilo se to u Atini: prvo infarkt miokarda donjeg dela srca dok je sa prijateljima igrao mali fudbal, a drugi put tokom rekreacije na teniskom terenu, ali srećom nešto slabiji. Lekari su ustanovili da je dobro prošao i savetovali mu da više ne izaziva sudbinu.
Na rekreaciju više ne ide, shvativši da je ulog prevelik i da se sa zdravljem ne treba kockati. Ali rane, one duševne, još nisu zacelile.
"Suviše je bolno.Nije više ni važno da li se desilo jednom, ili stojednom! Rezultat je da su nekome ko se 20 godina bavio sportom, oduzeta ogromna duševna zadovoljstva! Zabranili su mi ono što sam najviše voleo. Ostala je samo ona unutrašnja borba, želje i mogućnosti. Kako vreme prolazi, pomalo prihvatam da stare navike moram da ostavim iza sebe, i uspevam da se ubedim kako ne može i ne sme biti drugačije. Takav je život, zahteva disciplinu, a sve to dolazi sa iskustvom i godinama u kojima sam se bavio sportom. Velikim delom kriva je i genetika. Povezivati sport sa mojim srčanim problemima, bilo bi nepošteno. Kako da blatim nešto što mi je donelo toliko radosti i omogućilo da ugodno živim. Sigurno je da sam bio izložen velikim naporima, ali ja sam veći krivac, jer sam bio i ostao strastveni pušač! Doduše, jesam smanjio duvan, ali nisam i prestao", govorio je tada Paspalj.
Početkom 2004. godine Paspalj je postao tim-menadžer reprezentacije Srbije i Crne Gore, radeći zajedno sa prvim trenerom Željkom Obradovićem. Najvažniji deo Paspaljevog posla je bilo da pomogne stvaranju dobre atmosfere delujući kao spona između igrača i trenera. Paspalju je takođe bio poveren zadatak da ubedi mnoge igrače, posebno one iz NBA, da dođu da igraju za reprezentaciju.
Na njegovu nesreću, njegov posao na ovom mestu se poklopio sa dva najgora rezultata reprezentacije u nedavnoj istoriji, pošto je Srbija i Crna Gora završila na 11. mestu (od 12 ekipa) na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, a kasnije nije uspela da dođe do četvrt-finala Evropskog prvenstva 2005., koje se održavalo u Srbiji i Crnoj Gori.
Paspalj se oženio sa 20 godina, ubrzo nakon što je prešao u Beograd da igra za Partizan. On i njegova ženama Milka imaju dve kćerke: Stašu (rođenu 1987) i Anju (rođenu 1995).
Sa deponije spasao 1.500 ploča
Aktuelni potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i bivši jugoslovenski košarkaški reprezentativac Žarko Paspalj je spasao iz kontejnera za smeće oko 1.500 gramofonskih ploča kojih su se odrekli novi vlasnici privatizovanog Studija B.
Paspalj je ploče pronašao u reciklažnom centru u Višnjici.
"Ploče su u fenomenalnom stanju, dok su omoti oštećeni", rekao je tada Paspalj.