Poslednji vladar iz dinastije Obrenovića kralj Aleksandar rođen je 2. avgusta 1876. u Beogradu. Zbog svađe među njegovim roditeljima, kraljem Milanom i kraljicom Natalijom, vaspitavali su ga plaćeni učitelji, a neko vreme boravio je u internatu u Parizu.
Imao je trinaest godina kad mu je otac prepustio presto, a sa sedamnaest je sebe proglasio punoletnim i raspustio namesništvo.
„Kupljiva gospođa“
U 19. se zaljubio u 12 godina stariju udovicu Dragu Mašin, dvorsku damu svoje majke, a dve godine kasnije, u proleće 1897, oni su postali ljubavni par. Kraljica Natalija bila je upućena u ovu vezu. Onima koji su je upozoravali da bi iz nje mogao da se izrodi problem odgovarala je: „Srpska posla! Kralj se zabavlja, a vi Srbi ispredate! To je prolazno.“
Ali kad je kralj u decembru 1899. godine saopštio nameru da se Dragom oženi, kraljica je promenila stav. Tada je, međutim, već bilo kasno. Ovom braku se usprotivio i kralj Milan, nazivajući Dragu „jednom kupljivom gospođom“.
Protiv kraljeve ženidbe sa udovicom bili su i političari, vojska, crkva... Mladi oficiri, diskretno pomognuti pristalicama protivničke dinastije Karađorđevića, skovali su plan o ubistvu kraljevskog para.
Zaverenici nisu posebno krili svoj naum - smatrali su da njihov plan ima više šansi za uspeh ako više ljudi zna za njega! Predlog starijih oficira da Aleksandar samo bude prisiljen da ode s prestola odbačen je na insistiranje kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, Radomira Aranđelovića i Ante Antića, pa je rešeno da par bude ubijen.
Na čelu prevratnika bili su političar Đorđe Genčić (u njegovoj kući u Beogradu danas je Muzej Nikole Tesle) i generalštabni pukovnik Aleksandar Mašin. Brat Draginog prvog muža, on je bio vojnik koga su i političari poštovali. Obavljao je niz odgovornih funkcija: vojni izaslanik Srbije u Beču, poslanik na dvoru crnogorskog kneza, izaslanik Srbije na Haškoj konferenciji, profesor na akademiji...
U noći između 28. i 29. maja oficiri su upali u dvor, koji im je jedan od zaverenika otključao iznutra. Na putu do kraljevskih odaja atentatori su ubili dva oficira, od toga jednog svog druga - greškom. A jedan gardista je teško ranio Dragutina Dimitrijevića Apisa. Zaverenici, međutim, nisu našli kralja i kraljicu.
Zato su naredili prvom kraljevom ađutantu, generalu Lazi Petroviću da im u roku od deset minuta kaže gde su kralj i kraljica, inače će biti ubijen. On je, međutim, mirno čekao da taj rok istekne. Jedan od zaverenika, poručnik Velimir Vemić, nakon pažljive pretrage opazio je u zidu vrata tajne odaje. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni. Kad su se, na poziv da izađu „jer im se garantuje bezbednost“ oni pojavili, artiljerijski kapetan Mihailo Ristić ispalio je na njih sve metke iz svoga revolvera, a za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Draga se bacila na Aleksandra da ga zaštiti, ali je on pao mrtav još od prvog metka. Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović. Tela kralja i kraljice su bačena kroz prozor.
Suđenje bez kazni
Iste noći pukovnik Mašin je potpisao i prvi zaverenički dekret: da se, pod hitno, ubiju predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković, ministar vojske Milovan Popović, ministar unutrašnjih dela Velimir Todorović i kraljičina braća - oficiri Nikola i Nikodije Lunjevica. Uveče 29. maja oko 11 sati mrtvi kralj i kraljica prevezeni su običnim taljigama, u pratnji odreda žandarma, u Crkvu Svetog Marka, i posle opela spušteni u grobnicu u kripti.
Pod pritiskom svetske i evropske javnosti, koja je bila zgrožena ovim ubistvom, Karađorđevići, koji su došli na vlast, organizovali su suđenje atentatorima. Uglavnom su kažnjeni prevremenim penzionisanjem, uz odgovarajuće premije...
VAŠA LJUBAV JE - DROLJA!
Protiv Drage Mašin vođena je prljava kampanja: dvojica ministara, tri generala, prvi ađutant i šef policije rekli su kralju Aleksandru u lice da je izabranica njegovog srca - drolja! A kraljev rođak, pukovnik Aleksandar Konstantinović, komandant konjice, pred njim je tvrdio da je „Dragu imao za 10 dinara“!
Dogodilo se 1903.
Pruska prva na svetu uvodi obavezno posedovanje vozačke dozvole za upravljanje automobilom Braća Rajt izvela prvi let avionom