Lazarevića, Srbina s francuskim pasošem, 23. novembra 2011. godine zarobili su teroristi ogranka Al Kaide u Maliju.
"Otet sam u gradu Homburi tri-četiri dana pošto smo stigli u Mali, gde smo došli da bismo gradili cementaru za francusku firmu. Vlada Malija garantovala bezbednost, čak i pismeno, ali uzalud. Sada nema nigde ni te garacije vlasti Malija, kažu ne mogu da je nađu", priča Lazarević, koji je nedavno bio u Beogradu.
Od dana otmice, duže od tri godine, bio je zarobljenik terorista. Preživeo je pakao.
"Bilo je deset kidnapovanih i oko 300 mudžahedina. Na početku agonije su me pitali da li hoću da me ubiju metkom ili da me zakolju. Kažem, biram metak... Čistije je. Međutim, nisu hteli da nam brzo prekrate muke. Mučili su nas svakodnevno. Kleštima su mi kidali meso, krvnički su nas tukli. Mene i mog kolegu Filipa Verdona su vezivali za drvo: stavili bi nam marame preko očiju i repetirali oružje. Ne pucaju... Sedam puta su me tako izvodili na streljanje. To su radili da nas izlude. Na nogama smo stalno imali lance, na rukama lisice. Nismo spavali", opisuje Lazarević.
Njega su naročito mučili jer se u medijima pojavila priča da je učestvovao u sukobima u Bosni, Hrvatskoj... Da je ubijao muslimane.
"Baš zbog tih izmišljenih priča o navodnom učešću u ratu u Bosni mene nisu hteli brzo da ubiju. Uz fizičko mučenje, trovali su me, prali su mi mozak. Ne znam odakle te priče u medijima, a voleo bih da znam. U vreme rata u bivšoj Jugoslaviji, bio sam najviše poslom u Brazilu. Nikada nisam ratovao, ali mi to mudžahedini nisu verovali", priča Lazarević.
Ogorčen je i na Srbiju.
"Ovde sam rođen, u Beogradu. Tražim da me Srbija prizna kao svog građanina. Kada sam bio otet, Srbija nije učinila ništa da mi pomogne, ali je posle svega mogla da napravi neki gest dobre volje. Da pokažu da im je stalo do svojih građana. Bilo šta", kaže Lazarević i ističe da još ne zna da li će nekoga tužiti zbog izmišljene priče da je špijun.
Od posledica mučenja i trovanja, ne uspeva da se vrati normalnom životu.
"Trebalo mi je devet meseci da prihvatim da sam klinički mrtav. Temperatura mog tela je 31 stepen. Ni lekarima nije jasno šta se dešava s mojim metabolizmom. Ovo što se meni događa, posle mučenja, trovanja i zračenja u logorima Al Kaide, jednostavno nema objašnjenje. Kako sam živ - ne znam. Ne zna niko, ni lekari. Ali živ sam", kaže Svetozar Lazarević.
(Blic/Uglješa Balšić)