Misija Apola 11, spuštanje na Mesec 20. jula1969. izazvala je polemike koje traju već decenijama. Zagovornici teorije zavere, kako je čitava operacija pažljivo iscenirana, našli su snažno uporište u javnosti.
Uprkos mnogim argumentima koje teoretičari zavere pružaju (senke modula pod različitim uglovima, vijorenje zastave tamo gde nema atmosfere itd.) Nasini istraživači uspevaju da odbrane ovu misiju prostim zakonima fizike. Najuočniji primer, upravo je čuvena zastava pobodena na mesečevu površinu. Zašto se vijori?
Iskustvo nas uči da samo vetar ili simulirani vazdušni udar uzrokuje pomeranje predmeta. Mesec nema atmosferu, ali poseduje gravitaciono polje a moramo imati u vidu i Njutnove zakone, preciznije treći i prvi: Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije. U ovom slučaju samo pobadanje zastave utiče na njeno pomeranje, a vijorenje traje sve dok ga ne zaustavi gravitacija (drastično manja od Zemljine) ili neka druga sila - Svako telo ostaje u stanju relativnog mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga delovanje ili dejstvo drugog tela ne prisili da to stanje promeni.
Američke zastave koje su pre više od 40 godina postavili Nasini astronauti i dalje tamo stoje. a od šest postavljenih zastava, pet ih je još uvek na Mesecu. Međutim, Amerikanci su ostali bez konkretnog dokaza šetnje Nila Armstronga i Baza Oldrina, jer one više nemaju na sebi poznate američke boje. Zastave se i dalje mogu videti na snimcima Nasine kamere na Mesečevom orbiteru (LROC), a prema predviđanjima naučnika, one su sada gotovo potpuno bele zbog nefiltrirane sunčeve svetlosti i svemirskog zračenja. Taj proces se dešava i na zemlji, doduše mnogo sporije, na čemu se još jednom treba zahvaliti atmosferi.