Investitori zamenjuju fjučerse ETF fondovima

Nadmetanje između ETF fondova i finansijskih derivata kojima se trguje na berzi sve je intenzivnije u nastojanju da postanu aktuelna investiciona destinacija velikih igrača.

Poslednjih godina, novac privatnih i institucionalnih investitora pohrlio je u ETF fondove privučen nižim provizijama u poređenju s kupovinom zajedničkih fondova. Sada ima naznaka da pojedini investitori sve više koriste ETF fondove negoli fjučers ugovore kako bi povećali izloženost i osigurali svoje portfolije od tržišnih rizika.

Šanjel Remdži (Shaniel Ramjee), investicioni menadžer grupacije „Piktet“ (Pictet), poredi ETF fondove i fjučerse u pogledu troškova i kaže „(Mi) se sve više okrećemo ETF-ovima, uglavnom zbog toga što su troškovi pali, dok se raznovrsnost ovih fondova povećala“.

Iako su ETF fondovi sve popularniji, oni i dalje čine relativno mali deo investicionog univerzuma: vrednost ukupne aktive u posedu ETF fondova na kraju februara 2016. iznosila je 2,85 biliona dolara, pokazuju podaci ETFGI, konsultantske kuće koja se bavi istraživanjima. To se može porediti s derivatima kojima se trguje na berzi u iznosu od 267 biliona dolara, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja, ili vrednošću tržišne kapitalizacije kompanija čijim se akcijama trguje na globalnom nivou u iznosu od 66,5 biliona dolara, prema evidenciji Svetske banke.

Industrija fjučersa predvođena Čikaškom merkantilnom berzom (CME) promoviše prednosti derivativnih ugovora, dok oni poput „Blekroka“ (BlackRock) i drugih velikih igrača zagovaraju korišćenje ETF fondova kao ključnih instrumenta u upravljanju investicionim portfolijima.

„Investitori sve više razmatraju ETF fondove uporedo sa svim tradicionalnim instrumentima“, kaže Samara Koen (Samara Cohen), šefica „Ajšers kepital marketsa“ (iShares Capital Markets).

Do ove promene je došlo kad se broj fondova povećao za gotovo četvrtinu u protekle dve godine na 3.882 na kraju 2015. godine - to je dovelo do smanjivanja provizija, povećanja njihovog delokruga i smanjenja razlike između ponuđene i tražene cene. Bolja likvidnost i širi asortiman indeksa privlače institucionalne i privatne investitore da razmotre ETF fondove kao investicionu opciju.

Endru Makolum (Andrew McCollum), konsultant kompanije „Grinvič asosijets“ (Greenwich Associates), kaže da je upotreba ETF fondova u početku uglavnom eksperiment, a kasnije postaje sve šira jer menadžeri uvide njihovu korisnost.

„U kratkom roku, porast u investiranju biće zabeležen na tržištu akcijskog kapitala jer je to oblast u kojoj je ljudima upotreba ETF fondova bliskija“, kaže on. „U SAD počinjemo da primećujemo realni rast investicija u finansijske instrumente s fiksnim prinosom i očekujem da ćemo tako nešto videti na duži rok i u Evropi i Aziji.“

Skorašnja anketa „Grinvič asosijetsa“ pokazuje da 43 odsto od 183 institucionalna investitora u SAD ulaže najmanje 10 odsto svoje ukupne aktive u ETF fondove, dok gotovo 20 odsto onih koji ne koriste ove fondove razmatraju da ih pridodaju svojim portfolijima ove godine. Drugo istraživanje evropskog ogranka ove kompanije (Greenwich European) pokazuje da u prihvatanju ETF fondova Evropa kaska za SAD. Ova vrsta investicionih fondova koristi se u četvrtini institucija na Starom kontinentu i 20 odsto britanskih penzionih fondova.

Kad je reč o instrumentima s fiksnim prinosom i drugim manje likvidnim tržištima, sekundarno tržište ETF fondova moglo bi da doprinese rastu likvidnosti osnovnog tržišta, pokazuje nedavna analiza sektora Dojče banke za upravljanje aktivom i bogatstvom (Deutsche Asset & Wealth Management), koji takođe nudi ETF fondove kao investicionu opciju.

„Najveća promena odnosi se na širenje lepeze investitora. Hedž fondovi, menadžeri aktive, penzijski fondovi, osiguravajuće kuće, svi oni sada posmatraju ETF fondove uporedo s fjučersima i svopovima kako bi odabrali najprofitabilniju strategiju“, dodaje Koenova.

Dve trećine evropskih i preko tri četvrtine američkih institucija obuhvaćenih „Grinvičovim“ istraživanjem tvrdi da ETF koji prati indeks S&P 500 pruža efikasniju izloženost sistemskom tržišnom riziku nego S&P 500 (indeksni) fjučers za finansijski potpuno pokrivenu poziciju na S&P 500. Jednostavnost korišćenja i manji troškovi bili su glavni razlozi koje su ispitanici naveli za prelazak sa akcijskih derivata.

Iznos provizije za ETF fondove smanjen je usled delovanja konkurencije, budući da pridošlice pokušavaju da ugroze pozicije tri giganta u ovom sektoru - „Blekrok“ (BlackRock), „Vangard“ (Vanguard) i „Stejt strit global advajzors“ (State Street Global Advisors) - koji još uvek drže 70 odsto tržišta po obimu aktive.

„Veliki pritisak na cene kad je reč o ETF fondovima, a posebno standardnim ETF-ovima koji prate indeks kompanija s velikom tržišnom kapitalizacijom, doveo je do znatnog smanjenja provizija tokom godina“, kaže Majkl Jačini (Michael Iachini), direktor istraživanja ETF i zajedničkih fondova u bankarskoj i brokerskoj kompaniji „Čarls Švab“ (Charles Schwab). Pridošlice na ovom tržištu neće imati šta da ponude, osim ako ne zauzmu izuzetno agresivan pristup po pitanju cena, dodaje on.

Nasuprot padu ETF provizija, troškovi obnavljanja ili produženja fjučers ugovora porasli su početkom 2015. Postojale su tvrdnje da je taj porast cena predstavljao strukturnu promenu tržišta usled novih bankarskih propisa, kojima se povećao trošak kapitala za investicione banke koje imaju ulogu market mejkera.

Međutim, Tim Mekort (Tim McCourt) iz CME zadužen za akcijske derivate, kaže da činjenica da su troškovi produženja (terminskih ugovora) opali u poslednjih šest meseci dokazuje da promene regulative nisu dovele do tektonskih potresa.

Rochelle Toplensky