Zakerbergov veliki ulog za jedan lajk iz Pekinga
U prvoj rečenici filma „Društvena mreža“ glumac koji igra Marka Zakerberga (Mark Zuckerberg) iznosi neverovatan podatak o tome da je broj ljudi u Kini sa koeficijentom inteligencije genija veći od ukupnog broja stanovnika SAD. Osnivač Fejsbuka kaže da je ovaj biografski film iz 2010. netačan i škodljiv. No, scenarista Aron Sorkin (Aaron Sorkin) očigledno je preneo jednu stvar kako treba: Zakerbergovu opsesiju Kinom.
Tokom posete Pekingu pretprošle nedelje, prilikom koje se susreo sa visokim zvaničnicima, a koju su pojedini kineski i zapadni „građani interneta“ podrugljivo nazvali „Zakerbergovo ulagivanje“ („Zuck-up“), Zakerberg je išao na trčanje na trgu Tjenanmen u smogu koji razara pluća. Hiljade ljudi su na njegovoj stranici na Fejsbuku javno kritikovali fotografiju na kojoj se smeška dok džogira pored Zabranjenog grada.
Mnogi kineski građani interneta, koji žive u inostranstvu, napali su ga zbog ignorisanja bolne prošlosti i masakra na ovom trgu koji se desio 1989; drugi su ga izvrgli ruglu zbog prikrivanja šokantnog nivoa zagađenja vazduha koje žitelji Pekinga trpe. Neki su se pak pitali zašto u kadru nema hordi agenata bezbednosti koji obično patroliraju ovim trgom i hapse svakoga ko tu organizuje neki događaj ili skup.
Pojedinci su takođe pitali kako je uspeo da otpremi fotografiju na Fejsbuk dok je još uvek bio u Kini. Ovaj sajt je, kao i Tviter (Twitter), Gugl (Google) i Jutjub (YouTube), blokirao režim cenzure kineske vlade pod nazivom „Veliki zaštitni zid“. Velike američke tehnološke kompanije smatraju da je kineska cenzura, osim načina da se blokiraju neistomišljenici, takođe i oblik necarinskih trgovinskih barijera u cilju zaštite domaćih giganata poput „Baidua“,“Tencenta“ i „Alibabe“ (Alibaba) od konkurencije. Ipak, Zakerberg jedini među njemu ravnima neumorno pokušava da sprovede ponovni ulazak na ovo primamljivo tržište ofanzivom šarma koji je sve više ulizivački.
Na jednom sastanku prilikom njegove posete Pekingu, koji je intenzivno propraćen na nacionalnoj televiziji pretprošle nedelje, Zakerberg je sedeo u udobnoj fotelji u odelu sa crvenom kravatom i pomno slušao Liu Junšana (Liu Yunshan), lidera komunističke partije zaduženog za propagandu i ideološku čistotu. Prema zvaničnim izveštajima, Zakerberg je „pohvalio napredak koji je Kina ostvarila na polju interneta, rekavši da bi voleo da radi s kineskim kolegama na stvaranju boljeg sveta u sajber-prostoru“.
Vlasnik Fejsbuka, koji je oženjen Amerikankom kineskog porekla, naučio je da govori rudimentarni mandarinski; 2014. godine, tokom svog prvog velikog pokušaja da se dodvori, pokazao je kineskom caru interneta svoj primerak govora predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping). Navodno je rekao i da je kupio primerke za svoje zaposlene jer je „želeo da oni razumeju socijalizam sa kineskim karakteristikama“.
Ipak, ovi napori nisu izazvali željenu reakciju onih do kojih je pokušao da dopre. U jeku njegove posete, talas prezira običnih kineskih građana, interneta pa čak i nekih strogo kontrolisanih medijskih kuća naveli su organe državne propagande da izdaju novi nalog za cenzuru.
„Idite korak dalje u kontrolisanju zlonamernih komentara na račun posete osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga Kini“, glasila je direktiva koja je procurila u javnost. „Prestanite sa promovisanjem te priče.“
Ova reakcija ukazuje na rizike koji su sastavni deo Zakerbergovog pristupa. Kao prvo, tu je etička dimenzija. U vreme kada advokati, feministkinje, aktivisti za ljudska prava i prodavci knjiga bivaju hapšeni ili „nestaju“, često zbog objavljivanja kritičkih mišljenja na društvenim mrežama, toliki trud da se prodre na ovo tržište čini se diskutabilnim u moralnom smislu.
Čak i ako se posmatra samo u smislu koristi, ostaje nejasno koliko će Zakerbergov pristup biti efikasan. Sasvim je moguće da će dovesti do toga da Fejsbuk bude odblokiran s obzirom na to da, za razliku od ostalih kompanija, poput Gugla i Tvitera, ne postoji naročito uspešna kineska alternativa ovoj društvenoj mreži, te stoga ne postoji ni jak komercijalni lobi koji bi blokirao njen ulazak na tržište.
Ipak, to će se desiti samo pod veoma teškim uslovima, uključujući i obećanje da će se Fejsbukovi serveri nalaziti u Kini, da će se privatne informacije korisnika i komunikacija predavati bezbednosnim organima i da će se zaposliti veliki broj cenzora koji bi brisali „osetljive“ sadržaje.
Zakerberg možda i može da podnese mnoge od ovih uslova po cenu ulaska na tržište. Ali kako vladajuća partija pojačava represiju, na kraju će od njega tražiti nešto što jednostavno ne može da učini. Tada će Fejsbuk biti naročito teško kažnjen zbog onog što će vlasti smatrati izdajom nekada vernog kučenceta.
Kao što Zakerberg verovatno već zna, kineska izreka za ulizivanje je „paj ma pi“ (pai ma pi), što znači „glađenje konjske zadnjice“. Postoji i povezana izreka koja kaže da je, ako gladite zadnjicu konja previše snažno i spustite ruku na njegovu nogu, vrlo verovatno da će vas šutnuti u glavu.
Jamil Anderlini