U ove tri kratke rečenice mogla bi se sažeti sva osećanja bola i šoka zbog prerane smrti glumca Marinka Madžgalja. Opaka bolest slomila ga je u 37. godini.
Nadali su se svi da će Čeda Velja dobiti tu bitku. Svojim osmehom, šarmom, harizmom, pozitivnom energijom. Jer svega toga on je imao za tri života. Bio je unikat. Omiljen od početka do kraja, bez mrlje u karijeri, bez ijedne pogrešne i teške reči upućene bilo kome. Uvek nasmejan.
Takav je ostao do poslednjeg dana. Dana koji je prebrzo došao. Za nas. Za njega je ipak malo okasnio. Jer znao je Maki još avgusta prošle godine, posle prve operacije raka pankreasa, da je bolest uzela maha, da se zloćudni tumor proširio po svim organima.
Surova istina
- Stanje je ozbiljno. Maksimalno, još tri meseca - rekli su mu lekari tada.
Samo najbliži su znali tu surovu istinu. Uz njihovu pomoć podigao se iz bolničke postelje, krenuo dalje, snimio seriju u Crnoj Gori, išao na hemoterapije. Nikome nije govorio šta mu se sprema. Radovao se podršci, koju je primao sa svih strana.
- Ja sam mu redovno prenosila pozdrave i poruke podrške, a on bi mi rekao da to zaista i oseća - rekla je njegova prijateljica i koleginica Tamara Krcunović.
Tri meseca su prošla. Maki je zeznuo lekare. Vesti koje su stizale do medija bile su optimističke: da mu je bolje, da je nabacio nekoliko kilograma koje je izgubio posle operacija, da su najveći stručnjaci iz inostranstva rekli da je na putu oporavka... I prijateljima je izgledalo da će sve biti dobro. Slao im je radosne poruke, na telefon se javljao kao da je sve u redu.
Ali on je znao. Dvadeset dana pred smrt poželeo je da se krsti u manastiru Ostrog. Bio je već ozbiljno smršao i svakom ko bi ga pogledao bilo je jasno da je bolest pobedila. Ali niko nije želeo da veruje u to. Samo su videli onaj njegov prepoznatljiv osmeh i pitome oči.
Tužna subota
Kad se stanje ozbiljno pogoršalo, vratio se u Beograd. Bilo je kasno. Previše. U subotu 26. marta u 14 sati, u bolnici na Bežanijskoj kosi, anđelo je sklopio oči i zauvek nas napustio. Nasmejani Maki negde gore sada igra svoj ludi letnji ples, a nama ostaju pesme, serije, anegdote i sećanja.