Ipak, ono na šta niko nije računao je činjenica da je neko preživeo: Jedan jedini svedok koji danas nema problem da ispriča istinu.
1981. godine, mladi bračni par Vladimir i Larisa Savitskij, vraćali su se sa svog medenog meseca. Imali su samo 20 godina i sve je delovalo divno i blistavo kao i njihova budućnost.
24. avgusta, par se ukrcao na let 811 na aerodromu Komsomolsk-on-Amur. Kada je avio poleteo, Larisa i Vladimir nisu mogli ni da zamisle da iza sebe ostavljaju sve svoje snove.
Tokom leta, TU-16 vojna letelica udarila je u avion sa 38 putnika. Dolazeći vojni avion išao je toliko brzo da nije bilo vremena da drugi avion odreaguje. Većina putnika je odmah umrla pri udaru.
"U momentu udara odmah smo izgubili krov i krila. Čuli su se samo vrisci", seća se Larisa.
"Okrenula sam se ka suprugu i videla da je mrtav. U tom trenutku, bila sam sigurna da ću i ja umreti."
U tom trenutku ona se setila scene iz filma o sudaru aviona, "devojčica je padala držeći se za sedište, u džunglu ispod", rekla je Larisa.
"Odlučila sam da treba da sednem kako bih ublažila pad."
Držeći se za sedište, Larisa je padala 8 minuta zajedno sa ostacima aviona. Očekivala je svoju smrt svake sekunde. Odjednom, pre nego što je trebalo da padne, pojavilo se gusto drveće. To je sve čega se seća pre nego što je izgubila svest.
"Otvorila sam oči i prva stvar koju sam videla bilo je telo mog muža. ležao je pored mene, 3-4 metra dalje." Larisa se priseća horora i bola, "Izgledalo je kao da je želeo da me vidi poslednji put, kao da se opraštao."
Larisa je provela dva dana u Sibirskoj šumi, pokušavajući da nađe pomoć. Kako su sati prolazili, njena nada da će biti spasena bila je sve manja. Trećeg dana pronašao ju je ribar.
"Saznala sam da je grob već iskopan za mene od strane porodice. Lista sa imenima svih putnika je objavljena i porodica je bila obaveštena."
U Sovjetskim novinama, nije napisana nijedna reč o tragediji. Činjenica da su se dva aviona sudarila je odmah sakrivena od strane tajne policije SSSR-a. Rođacima žrtvi naređeno je da ćute, njihovo pravo da se sećaju i slave svoje voljene bilo im je oduzeto. kada je Larisa napokon stigla do bolnice, njenu sobu čuvalo je nekoliko uniformisanih ljudi. Ni rođacima, ni prijateljima nije bilo dozvoljeno da je posete, "Mojoj majci bilo je savetovano da ćuti", rekla je Larisa.
Tek nakon mnogo godina, u 2000-im svi detalji tragedije su otkriveni.
Larisa, jedini preživeli ove strašne nesreće, borila se da prevaziđe svoje povrede dugo vremena. nakon nekoliko godina uspela je da krene dalje, pa je čak i rodila sina. Gledajući ove fotografije, koje su nastale nekoliko godina nakon nesreće, neverovatno je šta je sve ova žena preživela.
"Mislim da je to bila greška vojske - prevideli su činjenicu da je putnički avion leteo na istoj ruti", kaže Larisa.
"Sada, svake godine, 24. avgusta ja slavim svoj drugi rođendan. Još uvek se osećam kao da je deo mene tamo ostao - i još uvek nije sleteo. I nikada neće."
(Hefty)