Na konferenciji se prezentuju rezultati analize radikalizacije i regrutovanja džihadista iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, a neki od iznesenih podataka su alarmantni.
Najveći broj boraca s Balkana je u Siriju i Irak otišao tokom 2012. i 2013. godine.
Na put džihada je s Kosova krenulo 300 osoba, iz BiH 200, iz Makedonije 207, iz Albanije 107, iz Srbije 50, dok je iz Crne Gore u redove Islamske države otišlo 13 boraca. To znači da je iz ovih država ukupno 877 osoba otišlo da ratuje za ID.
Podatak koji još više zabrinjava je broj boraca koji su se vratili iz Sirije i Iraka u svoje države. Na Kosovo se vratilo njih 130, u Makedoniju 70, u BiH 50, u Albaniju 42 dok je u Srbiju 7. To je ukupno 299 osoba koje su se borile za najopasniju terorističku organizaciju na svetu, a koje su se vratile na prostor balkanskih država. Oni nisu u zatvoru, ali su pod konstantnim policijskim nadzorom u svojim državama.
Novinarka BIRNa Anita Rajs istakla je na konferenciji da se poslednjih godina broj boraca s Balkana koji odlaze u Siriju i Irak smanjio jer su države donele zakone kojima se odlazak kažnjava, ali još uvek ne postoji zadovoljavajuća saradnja zmeđu policija spomenutih država.
U tekstu o džihadizmu na Balkanu, Anita Rajs spominje izjave sigurnosnih i obaveštajnih eksperata koji tvrde da se značaj broj mladih ljudi i dalje radikalizuje putem interneta usprkos novim zakonima i sigurnosnim merama, što znači da je opseg ekstremizma veći nego što se dosad mislilo.
Ekspert za sajber-terorizam Fabian Žila s Kanadskog instituta tehnologije u Tirani napominje da se mladi Albanci najčešće radikalizuju putem društvenih mreža kao što je Facebook:
" ID konstantno širi svoju propagandu internetom, a njihova publika se uglavnom sastoji od individua koje podržavaju nasilje."
Uroš Pena iz Tela za koordinaciju policijskih službi BiH naglasio je da se ni ne zna koliko je veliki problem terorizma i radikalizacije. Od početka ratnih sukoba u Siriji i Iraku teško je ustanoviti koliko je BiH državljana aktivno uključeno na ratištima. Prema određenim procenama Ujedinjenih nacija (UN) na stranim ratištima nalazi se ukupno oko 217 boraca iz BiH.Ipak, ono što zabrinjava je da pored osoba koje odlaze na strana ratišta kao borci, veći je postotak onih koji odlaze kao civili, a to su uglavnom cele porodice, gde muževi sa sobom vode ženu i decu.
Takođe, za većinu osoba koj učestvuju na stranim ratištima ustanovljeno je da su to osobe sa kriminalnom prošlošću, odnosno da su imali problema sa zakonom zbog raznih krađa, nasilja i sl.
(Jutarnji.hr/ Klix.ba)