"Bila sam u odvojenoj sekciji zatvora u Haškom tribunalu na spratu gde nije bilo nikog. Čuvali su me dan i noć. Tokom noći sam imala neki poseban tretman koji se obično primenjuje kod osoba sa rizikom od samoubistva. Morali smo ostaviti svetlo celu noć. Bio je otvoren prozorčić na vratima kako bi videli da li sam živa ili ne. Svi koji su me čuvali znali su da to nema svrhe, ali predsednik Suda Teodor Meron je zahtevao da se to nastavi. Nisam imala pravo na šetnju", rekla je Artmanova za regionalnu televiziju N1.
Artmanova je dodala da je jedino ona od svih zatvorenika bila u zatvoru, a da nije povezana sa ratnim zločinom nego sa novinarstvom.
"Jedino sam ja imala zabranu šetnje. Tokom dana sam imala pravo na pola sata da uzmem svež vazduh i to u jednom kavezu odakle se kroz rešetke videlo nebo. Tako da je prva stvar koju sam uradila kad sam izašla iz zatvora bilo upravo gledanje u nebo", kaže ona.
Tokom svog šestodnevnog boravka u zatvoru u Haškom tribunalu, Artmanova kaže da je iz sobe za fitnes u krugu zatvora videla osobe koje poznaje.
"Prepoznala sam nekoliko haških optuženika zbog toga što ih znam iz pređašnjeg perioda", kazalam je bivša portparolka Karle del Ponte.
Kako kaže, očekivala je 40 godina ili doživotnu kaznu za Radovana Karadžića.
"Presuda, odnosno broj godina nikada ne zadovoljava nijednu stranu. Ovih 40 godina je jedako doživotnoj kazni, a neki pravnici kažu da je i čak duža kazna od doživotne. Važni su detalji presude", dodaje ona.
Florans Artman je uhapšena ispred Haškog tribunala dok je s članovima porodica žrtava čekala presudu Karadžiću.
Svojim telima hapšenje su pokušale da spreče pripadnice organizacije Majke Srebrenice, napravivši obruč oko nje, ali bezuspešno.
Bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala puštena je danas na slobodu.
Ona je privedena na osnovu presude tog tribunala jer je u svojoj knjizi "Mir i kazna" objavila tajne podatke iz procesa bivšem predsedniku SRJ i Srbije Slobodanu Miloševiću, koji je umro u Hagu.