Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči predložilo sudu da Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.
11.24 Vojislav Šešelj oslobođen je po svih 9 tačaka optužnice
"Iz dole navedenih razloga, Veće pod tačkom 1. zločin protiv čovečnosti proglašava da Vojislav Šešelj nije kriv. Pod tačkom 4. ubistvo - nije kriv, tačka 8. mučenje - nije kriv, tačka 9. okrutno postupanje - nije kriv, 10. deportacija - nije kriv, 11. nehumana dela - nije kriv, 12. bezobzirno razaranje gradova, naselja, sela i pustošenje - nije kriv, 13. oštećenje verskih i obrazovnih objekata - nije kriv, 14. pljačkanje javne ili privatne imovine - nije kriv", naveo je Antoaneti.
Nalog tužilaštva o hapšenju ovim postaje bespredmetan. Vojislav Šešelj je slobodan čovek, zaključak je suda.
11.14 Šešelj nije kriv za Hrtkovce, Vukovar...
Predsednik Pretresnog veća sudija Žan Klod Antoaneti rekao je, čitajući presudu, da većina članova veća, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, smatra da tužilaštvo nije podnelo dovoljno dokaza za svoje tvrdnje iz optužnice koji se tiču proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca.
"Motivi u Hrtkovcima bili pre svega lične prirode i potreba da se obezbedi smeštaj Srbima koji su ostali bez krova na glavi. Iz govora Šešelja ne može da se zaključi da je učestvovao direktno u razmeni kuća, a što je prikazano kao glavno sredstvo za proterivanje Hrvata", naveo je sudija.
11.04 "Projekat Velike Srbije političke, a ne kriminalne prirode"
Šešelj je vođen strašću o stvaranju Velike Srbije, ali ne postoji povezanost sa regrutovanjem i slanjem doborovoljaca radi činjenja zločina, već samo radi podrške ratnim naporima, objasnio je predsedavajući.
"Projekat Velike Srbije koji zagovara Šešelj je političke, a ne kriminalne prirode. Kontekst rata daje solidno opravdanje korišćenju doborovoljaca u zaštiti srpskog naroda. Šešelj im nije bio hijerarhijski nadređen", naveo je Antoaneti.
Nema udruženog zločinačkog poduhvata
Tužilac nije dokazao udruženi zločinački poduhvat ni Šešeljevu odgovornost za progon, deportaciju i nehumana dela, zaključilo je Veće.
11.02 Šešelj nije kriv za mučenja, ubistva, silovanja...
Kada je reč o ratnim zločinima, tužilac nije predočio dovoljno dokaza za ubistvo nesrpskih zatočenika, mučenje i okrutno postupanje na području Crne Reke i Zvornika, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenje u kasarni i Vugošću, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod Vukovara, silovanje, bezobzirno razaranje i rušenje gradova, sela, domova, ni religijskih i obrazovnih ustanova, naveo je Antoaneti.
10.46 Šešelj oslobođen za zločine protiv čovečnosti
Kada je reč o delu optužnice koji se tiče zločina protiv čovečnosti, tužilaštvo nije dokazalo sumnje da su na teritoriji opština Vukovar, Zvornik, Sarajevo, Mostar i Nevesinje meta bili civili, rekao je Antoaneti.
"Dokazi pokazuju da je postojao oružani sukob koji je obuhvatao civilne elemente, ali ne i da su civili bili masovno na meti, iako nisu učestvovali u borbama. Tužilac nije uverio sud da je postojala veza između sukoba u Hrvatskoj i BiH niti da su postojali masovni napadi na civilno stanovništvo. Stoga Tužilaštvo ne bi smelo da zahteva direktnu krivičnu odgovornost Šešelja za zločine protiv čovečnosti."
10.43 O povezanosti sa paravojnim odredima
"Vojin Vučković Žućo bio je komandant jedne jedinice doborovoljaca, ali i delovao nezavisno, komandujući grupom "Žute ose". Šešelj se distancirao od njih posle ubistava u Zvorniku. Što se tiče "Crvenih beretki", neki doborovljci SRS su im se priključili, čak i bili komandanti. Neke od njih je Šešelj i prepoznao", objasnio je predsedavajući.
Što se tiče Vasketa, on je bio osnivač SRS. Jedinice Brneta i Slavka Aleksića formirali su dobrovoljci SRS, ali ih SRS tamo nije poslao", zaključilo je Veće.
10.36 Osnivanje i ideologija SRS
Veće je prešlo na objašnjavanja konteksta u kojima su se zločini dogodili, pa je opširno govorilo o biografiji Vojislava Šešelja, osnivanju stranaka i ideologiji koju je zastupao.
Predsedavajući Veća podsetio je na stvaranje, kako je naveo "četničke", Srpske radikalne stranke.
"SRS je regrutovao i slao doborovoljce na zahtev oružanih snaga. Ako je Šešelj i imao određeni moralni autoritet nad dobrovoljcima svoje stranke, oni mu ipak nisu bili direktno potčinjeni. Samim tim, Šešelj nije mogao imati nikakvu hijerarhijsku vezu sa dobrovoljcima, kao što ni nema dovoljno dokaza da je bio povezan sa paravojnim grupama Arkanovih "Tigrova", "Dušan Silni" i jedinice "Karađorđe", naveo je Antoaneti.
10.31 Sudija Antoaneti "isprozivao" tužioca
Većina članova veća saglasna je da postoji izvesna nepreciznost u tvrdnjama tužioca.
"On pravi razliku između krivičnih dela koje je optuženi fizički počinio i drugih koja su počinjena u okviru zločinačkih poduhvata. Takav početak ubrzo je poremećen, pa je Šešelj postao vođa zločinačkih poduhvata u svim krivičnim delima. Stiče se utisak da navodni cilj tog zločinačkog pooduhvata varira u zavisnosti od teksta. Tužilac nedosledno koristi reči nasilje i zločin; neke formulacije ostavljaju utisak da je sama ideja "velike Srbije" kriminogena, a u drugim delima se napadaju sredstva kojima se želela ostvariti. Tužilac vrši napade iz svih oružja, pozivajući se na kvalifikacije koje ne odgovaraju opisima dela", objasnio je Antoaneti.
Tužilaštvo je već upozoreno zbog prakse "guranja svega u isti koš", podsetio je on.
"Time je narušen postupak i kompromitovala efikasnost odbrane Vojislava Šešelja", naveo je predsedavajući Veća.
10.18 Šešelj tvrdi da dobrovoljci nisu bili pod njegovom komandom
Šešelj se po svim tačkama optužnice izjasnio da nije kriv i branio se sam, bez pomoći branioca. Nije pozivao svedoke niti predočavao dokaze o svojoj odbrani nakon izlaganja tužioca, podsetio je predsedavajući.
"Osporavao je legalnost Međunarodnog suda i verodostojnost dokaza i tvrdio da se protiv njega vodi politički i pristrasan postupak. Šešelj je tvrdio da ni on ni njegovi dobrovoljci nisu činili ono što im se stavlja na teret, kao i da dobrovoljci uopšte nisu bili pod njegovom komandom. Dodao je da je postojalo više grupa dobrovoljaca, od kojih su neki bili meštani, a neki kriminalne strukture, i uopšte nisu imali veze sa njegovim ljudima. Šešelj je sebe i Srbe prikazao kao žrtve agresije Hrvata i Muslimana, a tvrdi i da su i jedni drugi pokrenuli protivustavno otcepljenje iz SFRJ.", istakao je Antoaneti.
10.11 "Udruženi zločinački poduhvat"
Tužilaštvo tvrdi da je Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa Slobodanom Miloševićem, vojnim i paravojnim snagama, "četnicima" i "šešeljevcima".
"Glavna uloga Vojislava Šešelja bila je rasparivanja mržnje i regrutovanje dobrovoljaca koji su slati na teren, pa integrisani u srpske snage, koje su delovale u BiH i Hrvatskoj", saopštilo je Veće.
10.05 "Zaključci veća ne nastoje da definitivno utvrde sve događaje ili popišu istorijat sukoba. Uloga Veća ograničena je na davanje pravne odluke, a presuda je rezultat onoga što je utvrđeno na osnovu iznetih dokaza, kojih je bilo oko 1.400, dok je svedoka bilo ukupno 99. Presuda broji nešto više od 100 strana, uz 2 priloga i mišljenja sudija", naveo je predsedavajući Žan Klod Antoaneti.
10.00 U Haškom tribunalu počelo je izricanje presude Vojislavu Šešelju.
Predsedavajući Pretresnog veća Žan Klon Antoaneti ponovio je da će presuda biti izrečena u odsustvu lidera SRS, uz mogućnost da je prati putem video-linka, što je on odbio.
Podsetimo, Haški tribunal danas će, četiri godine od završetka suđenja, izreći prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, povodom optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba.
Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči ranije predložilo sudu da Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno i otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja. U međuvremenu Haški tribunal je od Srbije zatražio da uhapsi i izruči Šešelja, ali po tom zahtevi nije postupljeno, pa Šešelj neće prisustvovati izricanju presude. Ta presuda je prvostepena i na nju će i lider radikala i haško tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu.
Tužilaštvo haškog tribunala tvrdi je da je Šešelj govorom i propagandom mržnje 1991 - 1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i sremskog sela Hrtkovci. Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, prema stavu tužilaštva Šešelj ih je "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.
Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a među žrtvama je bilo i jedno novorođenče.U tri tačke, optužnica Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.U šest tačaka, lider radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mucenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljackanje javne ili privatne imovine.
Tužilaštvo smatra da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili su izvršeni u udruženom zločinackom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije". U zločinački poduhvat bili su, prema optužnici, uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, pripadnici Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki. U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi. Tužilaštvo, naime, smatra da je Šešelj uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca, čak i ako nije imao operativnu komandu.
On je, kako tvrde, te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i gde ići i imenovao njihove zapovednike, koji su mu podnosili izvrštaje o svom delovanju.Suđenje Šešelju, tačnije televizijski prenosi tih suđenja, u početku su izazivali primetnu pažnju ovdašnje javnosti, da vremenom ona jenjavala, ali je svakako neuobičajeno bilo kako je Šešelj uopšte uspeo da ubedi tribunal da se od najtežih optužbi brani sam. S druge strane, njegov je slučaj neuobičajen i s obzirom na vreme koje je proveo u pritvoru, gde mu ni nakon 13 godina suđenja, i zatim puštanja na privremenu slobodu, nije bila doneta ni prvostepena presuda, a koja će biti izrečena tek danas.