SAD su u novembru 1994. donele odluku da će otpočeti pregovore sa Srbima u BiH i uzeti u obzir i njihove stavove o razmeni teritorija sa Bošnjacima i Hrvatima.
To proizlazi iz dokumenata koji su nedavno deklasifikovani iz perioda administracije Bila Klintona, a prenose banjalučke Nezavisne.
U zaključcima Glavnog komiteta za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Bila Klintona iz novembra 1994. godine, kom su prisustvovali najviši Klintonovi saradnici, doneta je odluka da se uđe u dijalog sa Srbima iz BiH, a iz dokumenta je posredno vidljivo da su se Amerikanci na ovaj korak odlučili nevoljno i pod pritiskom Evropljana.
"Istovremeno dok budemo odmrzavali naše kontakte sa bosanskim Srbima, mapa Kontakt grupe ostaje početna tačka za pregovore o teritoriji. Kontakt grupa bi neformalno mogla razmotriti i razmenu teritorija na bazi obostrane saglasnosti strana", istaknuto je u dokumentu.
I tako, dok su SAD 1993. razmatrale vazdušne udare i kopnenu operaciju protiv RS, pa i napade na Srbiju, već naredne godine pristali su na velike ustupke Srbima, na čemu je i bio baziran plan Kontakt grupe 51:49 odsto.
U delu dokumenta u kojem se govori o dugoročnim merama u slučaju da RS ne prihvati ponuđeni plan, ističe se da vazdušni udari i podrška bošnjačkim snagama ostaju na stolu u periodu do dve godine "nakon čega bi Bosanci (Bošnjaci) bili prepušteni sami sebi".
Kako se čini, SAD su se odlučile da izađu u susret Srbima zbog rasta unutrašnjeg pritiska u SAD. Naime, nešto pre pomenutog sastanka pod pritiskom dela američkih kongresmena usvojen je amandman koji je predviđao unilateralno dizanje sankcija na oružje Bošnjacima.
"Komitet je primio k znanju zabrinutost saveznika da je 'Nunn-Mitchel' (amandman na budžet) korak ka jednostranom dizanju sankcija, što bi imalo ozbiljne posledice na savezništvo", istaknuto je u dokumentu.
Iz pomenutog dokumenta može se zaključiti da se Amerikancima žurilo da Srbi prihvate kakav-takav plan kako ne bi bili dovedeni u situaciju da moraju jednostrano ukinuti embargo i praktično ugroziti odnose sa Evropom.
Međutim, Amerika nikad nije imala nameru istinski da podrži Bošnjake. Možda najvažniji dokument ikada objavljen u vezi sa BiH je iz kolekcije deklasifikovane 2014, a odnosi se na transkript sastanka od 5. februara 1993, koji je toliko važan da bi zaslužio da bude objavljen u celosti.
Na tom sastanku razmatrana je vojna intervencija protiv RS i direktna podrška Bošnjacima, u sklopu implementacije Vens - Ovenovog plana. Tada, kako stoji u transkriptima, u sobu ulazi Al Gor, američki potpredsednik.
"Ja se ne slažem (sa upotrebom sile). Svet jeste dozvolio užasnu stvar u BiH, ali uvek sam bio oprezan kad je u pitanju korištenje vojne sile, kao što sam siguran da će biti i Bil Klinton", rekao je Gor.
On je dalje istakao da postoji tenzija između reči "saglasnost" na sporazum i reči "forsiranje" sporazuma te da u toj "kreativnoj tenziji" SAD treba da traže svoju ulogu.
"Mi ne treba da razmatramo voljnost na upotrebu sile. Mi donosimo voljnost vodeće svetske supersile da pomogne u postizanju istinskog sporazuma. Imamo veliku priliku da budemo primarni zagovornik koalicije kojom bi dominirali muslimani. Tako bismo se na kreativni način identifikovali sa muslimanskim svijetom", rekao je Gor.
Državni sekretar Voren Kristofer ukazao je da bi čak i najbolji sporazum zahtevao neku vrstu upotrebe sile, na šta je Gor kratko odgovorio da "američki narod ne želi da šaljemo naše momke tamo".
Odluka američke vlade da se neće vojno angažovati za Bošnjake brutalno iskreno osvedočena je u dokumentu iz CIA kolekcije iz 2014. od 1. marta 1993:
"Pritisnuti Izetbegovića da ostane na pregovorima u Njujorku, ubediti bosansku vladu da konjica neće doći i objasniti im da će SAD raditi sa bosanskom vladom da dobiju bolji sporazum, ali koji neće biti njihov muslimanski sporazum", navedeno je u dokumentu.