Do sada je prikupljena 61.000 potpisa, što je duplo više od potrebnog za ulazak predloga zakona u skupštinsku proceduru, ali on i dalje nije bio na dnevnom redu. Biološki roditelji teško bolesne dece dobijaju od države svega 26.400 dinara mesečno, što nije dovoljno za troškove lečenja i osnovnih potreba jer većina njih ne može da radi. Na drugoj strani, hranitelji koji prihvataju decu sa invaliditetom dobijaju platu, radni staž i tuđu pomoć i negu.
Predsednica udruženja Sreća i majka autističnog dečaka Sandra Ivanković ističe da su oni odradili sve što je trebalo, ali da od Vlade dobijaju samo pusta obećanja:
- Naš problem se zna, ali se ignoriše. Mi imamo sve manje snage, ipak nastavljamo borbu. Ovaj zakon postoji u susednim zemljama, ne znam gde škripi u našem sistemu. Ovo je opomena i budućoj vladi. Mi ćemo i dalje izlaziti na ulice ne bude li ovaj zakon usvojen.
Ivojka Banić (61), majka čije dete ima dijagnozu Retovog sindroma, kaže da, nažalost, nisu daleko odmakli u svojoj borbi:
- Mi smo na rubu egzistencije i siromaštva, većina roditelja ne može da radi i ne dobijamo ništa od države.
M. B.