One su majke terorista. Žive u predgrađima evropskih gradova, skromno i siromašno, nisu verski fanatici, a njihova deca se surovo obračunavaju u ime islama sa domovinom u kojoj su rođeni.
Jedna od majki iz Molenbeka, siromašne četvrti u zapadnom Briselu, nedavno je dobila poruku od zapovednika ID:
“Čestitam. Budite ponosni na njega. Sada je mučenik, umro je u borbi protiv nevernika." Ništa više od toga, ni gde je poginuo, ni gde je sahranjen, ako je uopšte sahranjen.
“Sudbina je htela da umre tamo”, rekla je novinarima Gardiana gospođa Žeraldin, koja je pre 25 godina prešla u islam udavši se za Marokanca. Njen sin Anis napustio je Molenbek pre godinu dana da bi se borio u Siriji.
“Ljudi me zovu majkom terorista, a ja to nisam”, kaže ona. Sin joj je tečno govorio flamanski i francuski, u školi je bio dobar učenik i svestrani sportista. Nije se molio pet puta dnevno, ali se njegov život prelomilo preko noći.
Odjednom ga je zaokupio islam i govorio je da ga ljudi vide samo kao Marokanca koji je slučajno u Evropi. Danima je pričao o Palestincima i Izraelu, islamu, Siriji, zaključivši da je dužnost svakog muslimana da pomogne ljudima u nevolji.
“Svađao se i s mojim mužem o značenju Kurana i odlučio da ode u Siriju. Nismo mogli da ga zadržimo.”, priča nesrećna majka.
“Samo mi je jednog dana rekao da ide u Siriju. Pitala sam ga zašto a on je odgovorio da mora. Otišao je a da mi pravi odgovor nije dao. Jedini odgovor koji sam dobila bila je potvrda da je poginuo”,rekla jedna od nesrećnih majki koja deli sudbinu mnogih u Molenbeku.
Priča za pričom, gotovo su sve slične. Mladići koji su lutali ulicama “srca Evrope” preko noći su se pretvorili u islamske radikale.
"Znam da vam je to nezamislivo posle svega što se dogodilo, ali to nisu bili loši momci. Uživali su u životu, odlazili u noćne klubove, pili, družili se s devojkama. Njima je samo trebala pomoć. Mi nismo krive, verujte. Nismo tako odgajale svoju decu", kaže očajna majka Džamila Hamdaui koja je ostala bez sina koga je oteo verski fanatizam i pretvorio ga u mašinu za ubijanje.
I Salah Abdeslam, jedan od glavnih operativaca pariškog napada je iz ovog kvarta a jedna majka je za njega rekla.
“Nikada nisam srela nekog ko je tako voleo život i živeo tako slobodno. a ubrzo je postao neprijatelj broj jedan cele Evrope i sveta", priča ona.
“I mi smo u šoku. Kada su naša deca pre nekoliko godina počela da dolaze s molbom da idu u rat u Irak i Siriju, nismo znali ni o čemu se radi. Neki od nas rekli su idite, a tek smo kasnije u novinama čitali šta se događa", govori jedna od majki iz Molenbeka.
Osnovale su organizaciju “Zabrinuti roditelji”, jer mnoge od majki nisu mogle mesecima da stupe u kontakt s decom.
Malika, jedna od nesrećnih majki iz Molenbeeka, kaže da je već izgubila jednog sina u Siriji i da joj je sada jedini cilj da spreči ekstremizam kod ostale svoje dece.
“Institucije ne čine dovoljno da spreče ovo što se događa”, kaže jedna od majki, dok vlasti u Belgiji naglašavaju da to nije potpuna istina. Nedostaje najmanje 70 policajaca u četvrti koja podseća na Harlem od pre dvadesetak i više godina. A u pozadini svega je ipak priča o siromaštvu.
“Sin mi je toliko puta ispričao isto, da je imao problema sa svojim vršnjacima. Uvek je bio neko drugi, a kasnije je teško dolazio i do posla. Za razliku od svojih vršnjaka koji su nosili markiranu odeću i vozili najnovije automobile, on je bio dete bez prave domovine”, govori Saliha, jedna od majki.
Karolina Dam iz Kopenhagena nije mogla da veruje kad je njen sin Lukas otišao u Siriju. Dobila je vest da je ranjen, ali nekako je sumnjala da je ubijen. Slala mu je poruke na Viberu, ali odgovora nije bilo. Posle mesec dana neko se javio zabrinutoj majci s mobilnog njenog sina. “Vaš sin je u komadićima.”
Prema nekim istraživanjima oko 20.000 stranih državljana pristupilo je radikalnim organizacijama u Siriji, a više od 3000 njih su iz zapadnih zemalja.
(Jutarnji list)