Lokalno stanovništvo nazvalo ga je Romeo i uskoro njegovo prisustvo primetio je ceo grad. Većina je smatrala da je fascinantno to što je Romeo tako prijateljski nastrojen, dok su ostali mislili da je on prirodni predator i da njegovi instinkti mogu da preovladaju svakog trenutka, i da bude potencijalna opasnost za ljubimce i decu.
Tokom tog vremena, fotograf divlje prirode Nik Jans počeo je da fotografiše Romea. Tada je otkrio emotivnu priču, srce koje je opisalo neverovatnu vezu između divljih životinja i ljudi oko njih.
"Prvo što sam video bili su tragovi na jezeru ispred kuće na kraju grada", rekao je Jans u intervju za Našnl Džiografik.
"Nekoliko dana kasnije, pogledao sam ispred svoje kuće i tamo je stajao vuk na ledu. Imao sam 20 godina iskustva sa vukovima na Artiku i odmah sam znao da je u pitanju vuk, a ne pas. Uzeo sam svoje skije i našao ga."
Prema Jansu, Romeo je delovao potpuno opušteno i prijateljski.
I to nije bila u šitanju samo jedna interakcija: Romeo je ostao radoznao i prijateljski nastrojen narednih 6 godina.
"Jedina stvar koju mogu da kažem iz ljudske perspektive jeste da je Romeo samo želeo prijateljstvo. Ako baš želite da se izrazim naučno, onda bi to bilo "Zajednička socijalna tolerancija". Ali bilo je to više od toga. Vuk je dolazio da kaže "ćao", nije imao nikakav benefit preživljavanja. Samo je uživao u društvu."
Romeovo ponašanje je definitivno bilo čudno, jer mnogi vukovi žele da utvrde svoju dominaciju napadanjem pasa ili drugih životinja.
Vuk je dobio ime Romeo jer je Jans primetio kako je Romeo flertovao sa svojom "Julijom", psom po imenu Dakota. Ovde oni stoje nos uz nos što je bila perfektna fotografija u pravom trenutku.
Jans je rekao da je Romeo interesantan primer kako vukovi mogu da budu bliski sa psima i ljudima.
Romeo je ostao u tom kraju sve dok je bio živ - a živeo je 3 puta duže nego što inače divlji vukovi žive.
(Lifebuzz)