Intervju, solista čuvenog Marijinskog teatra
Baletski igrač Denis Matvijenko za Kurir: Romeo igra balet uz Rejdiohed!
Šekspir Edvard Klug u predstavi „Radio i Julija“ koristio je poznate pesme rok benda, pa je otuda i naziv spektakla igra reči. Smatram da se može plesati čak i na zvuk kiše ili otkucaje srca
Kultni britanski bend Rejdiohed nedavno je objavio datume svoje nove turneje na kojoj nema Srbije. Njihovi fanovi i ljubitelji igre za desetak dana biće u prilici da vide balet „Radio i Julija“, za koji potpisuju muziku. Zavodnika Romea iz Verone igraće Denis Matvijenko, prvak Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga.
Veoma je neobičan spoj baleta i rok muzike. Kako ste se vi snašli u tome?
- Smatram da se može plesati čak i na zvuk kiše ili otkucaje srca. Zato ne vidim ništa neobično u spoju baleta i rok muzike. Druga stvar, Edvard Klug je u predstavi „Radio i Julija“ koristio poznate pesme Rejdioheda, pa je otuda i naziv spektakla igra reči. Međutim, iako se u njihovim pesmama ne pominju veronski ljubavnici, one stvaraju neponovljivu emocionalnu pozadinu spektakla koja u potpunosti odgovara priči.
Koliko se oslanja, a koliko odskače od Šekspirovog klasika?
- To je nedvosmisleno priča o Romeu i Juliji, ali u priči Edvarda Kluga Julija na kraju ne umire jer je mrtva od početka pošto je izgubila šansu za svoju jedinu pravu ljubav u svom životu. Zapravo, siže se u baletu razvija kontravenirano.
Kako publika reaguje na ovakav spoj?
- Oduševljeni su.
Publika će u Beogradu biti u prilici da vidi i performans „Kvatro“.
- Balet „Kvatro“ Edvard Klug stvorio je za mene, Leonida Sarafanova i naše žene, solistkinje Marijinskog teatra Anastasiju Matvijenko i Olesiju Novikovu. Za razliku od „Radija i Julije“, „Kvatro“ nema siže, njemu siže i smisao daju izvođači: svaki priča svoju priču, a gledalac za sebe vidi svoju priču koja se ponekad potpuno razlikuje od naše.
Dolazak i nastup 19. aprila neće biti vaš prvi susret sa Srbijom.
- Nastupao sam u Beogradu 2014. na pozornici Sava centra kao učesnik gala koncerta Dens open. Međutim, ne mogu se pohvaliti da sam dobro upoznat s baletskom scenom Beograda. Čuo sam sve najlepše o vašoj zemlji i da publika u Beogradu zna da ceni prave vrednosti. Zato sam veoma srećan što sam dobio priliku da ponovo zaigram pred beogradskom publikom i nadam se da izazovem istu reakciju kao kod publike širom sveta.
Zašto Rusi imaju najbolji balet?
- Ne bih bio tako kategoričan. Danas je balet toliko internacionalan, toliko škola i stilova se izmešalo. I to je baš dobro: na taj način se baletska umetnost samo obogaćuje. Ruska škola ima vrlo jake temelje, kao i tradicionalno vrlo oštru selekciju dece za upis u koreografske škole.
Da li je klasični balet sada u senci modernog i da li je on zapostavljen?
- Klasika je večna, zbog toga se i naziva klasika. Osim toga, uveren sam da plesač s klasičnim obrazovanjem može da pleše sve.
Veoma je neobičan spoj baleta i rok muzike. Kako ste se vi snašli u tome?
- Smatram da se može plesati čak i na zvuk kiše ili otkucaje srca. Zato ne vidim ništa neobično u spoju baleta i rok muzike. Druga stvar, Edvard Klug je u predstavi „Radio i Julija“ koristio poznate pesme Rejdioheda, pa je otuda i naziv spektakla igra reči. Međutim, iako se u njihovim pesmama ne pominju veronski ljubavnici, one stvaraju neponovljivu emocionalnu pozadinu spektakla koja u potpunosti odgovara priči.
Koliko se oslanja, a koliko odskače od Šekspirovog klasika?
- To je nedvosmisleno priča o Romeu i Juliji, ali u priči Edvarda Kluga Julija na kraju ne umire jer je mrtva od početka pošto je izgubila šansu za svoju jedinu pravu ljubav u svom životu. Zapravo, siže se u baletu razvija kontravenirano.
Kako publika reaguje na ovakav spoj?
- Oduševljeni su.
Publika će u Beogradu biti u prilici da vidi i performans „Kvatro“.
- Balet „Kvatro“ Edvard Klug stvorio je za mene, Leonida Sarafanova i naše žene, solistkinje Marijinskog teatra Anastasiju Matvijenko i Olesiju Novikovu. Za razliku od „Radija i Julije“, „Kvatro“ nema siže, njemu siže i smisao daju izvođači: svaki priča svoju priču, a gledalac za sebe vidi svoju priču koja se ponekad potpuno razlikuje od naše.
Dolazak i nastup 19. aprila neće biti vaš prvi susret sa Srbijom.
- Nastupao sam u Beogradu 2014. na pozornici Sava centra kao učesnik gala koncerta Dens open. Međutim, ne mogu se pohvaliti da sam dobro upoznat s baletskom scenom Beograda. Čuo sam sve najlepše o vašoj zemlji i da publika u Beogradu zna da ceni prave vrednosti. Zato sam veoma srećan što sam dobio priliku da ponovo zaigram pred beogradskom publikom i nadam se da izazovem istu reakciju kao kod publike širom sveta.
Zašto Rusi imaju najbolji balet?
- Ne bih bio tako kategoričan. Danas je balet toliko internacionalan, toliko škola i stilova se izmešalo. I to je baš dobro: na taj način se baletska umetnost samo obogaćuje. Ruska škola ima vrlo jake temelje, kao i tradicionalno vrlo oštru selekciju dece za upis u koreografske škole.
Da li je klasični balet sada u senci modernog i da li je on zapostavljen?
- Klasika je večna, zbog toga se i naziva klasika. Osim toga, uveren sam da plesač s klasičnim obrazovanjem može da pleše sve.
O teretu slave
APLAUZ PUBLIKE NAGRADA JE ZA ŽRTVU
Važite za jednog od najvećih baletskih igrača na svetu. Koja je tajna vašeg uspeha i kolika je žrtva takvog uspeha?
- Ne mogu otkriti recept. Žrtve su detinjstvo, neprestani veliki fizički napori, neizbežne povrede. Ali kada čovek izlazi da se pokloni pred punom dvoranom, koja samo njemu aplaudira, tada zaboravlja na sve te žrtve.