Anomalija u cenama kineskih akcija na meti Dojče banke

Kineske akcije u ovom trenutku nisu na vrhu šoping-lista, s obzirom na usporavanje privrednog rasta, novostečenu reputaciju Pekinga kao lošeg upravljača finansijskim tržištem i krhku veru u tržišta u usponu uopšte, iako je ovog meseca zabeležen snažan priliv.

Ali za one koji vole da rizikuju, jedan novi ETF fond u najmanju ruku nudi mogućnost investitorima da zarade na razlici u ceni pomoću jedne pomalo zbunjujuće anomalije, koja je već duže vreme prisutna na tržištima akcija „srednjeg kraljevstva“.

Razlika u ceni identičnih akcija sa identičnim pravom glasa i isplatom dividendi, koje se kotiraju na različitim kineskim berzama, često je zapanjujuća - 2008. godine je čak premašila 100 odsto, dok je razlika od 30-40 odsto uobičajena pojava.

U najvećem broju slučajeva, takozvanim A-akcijama, koje se kotiraju na berzama u Šangaju i Šendženu u kontinentalnoj Kini, trguje se uz premiju u odnosu na njihove ekvivalente na Hongkonškoj berzi, H-akcije, mada se taj odnos preokrenuo 2014. godine.

Ta anomalija je i dalje prisutna, uprkos inicijativama kao što je program povezivanja berzi u Šangaju i Hongkongu (Shanghai-Hong Kong Stock Connect), pokrenut u novembru 2014, koji omogućava investitorima da ulažu u oba tržišta, kao i programi „Kvalifikovani strani institucionalni investitor“ (QFII) i „Renminbi QFII“, putem kojih je zvanični Peking omogućio institucijama iz inostranstva da ulažu u A-akcije.

Cene akcija 28 najvećih kineskih kompanija sa dualnim listingom trenutno su za oko 22 odsto više u kontinentalnoj Kini nego u Hongkongu, navodi Marko Montanari (Marco Montanari) iz Dojče banke, direktor sektora za pasivno upravljanje aktivom u azijsko-pacifičkom regionu.

Samo jedna od tih 28 akcija trenutno ima višu cenu u Hongkongu, u poređenju sa istorijskim maksimumom od 21, koliko je zabeleženo krajem 2014.

Montanari pretpostavlja da bi razlog za takvu cenovnu anomaliju mogla biti kontrola kapitala u Kini, koja ograničava mogućnosti stanovništva da raspolaže novcem van kontinentalnog dela zemlje, kao i razlike u bazama investitora, budući da tržištem A-akcija dominiraju individualni investitori, dok u Hongkongu posluje daleko više institucija.

Manji investitori u kineske akcije praktično su u ćorsokaku, s obzirom na to da je program povezivanja berzi dostupan samo onima koji raspolažu aktivom u vrednosti od najmanje 500.000 juana (77.000 američkih dolara).

„Prošle godine smo imali veću potražnju za H-akcijama nego za A-akcijama, a jedan od razloga za to je niža cena“, kaže Montanari, čija kompanija upravlja aktivom vrednom 777 milijardi evra.

„Nema garancije da će se te dve klase aktive spojiti u budućnosti, ali dugoročno gledano, razlika u ceni bi se mogla smanjiti kako se tržišta kapitala u Kini budu otvarala.“.

Odgovor Dojče banke na cenovnu anomaliju koja i dalje traje bio je da pokrene ETF fond konciznog imena db x-trackers Harvest FTSE China A-H 50 Index Ucits ETF, koji se kotira na Londonskoj i na Nemačkoj berzi.

Fond će pasivno ulagati u A-akcije 50 najvećih kineskih kompanija prema tržišnoj kapitalizaciji, i to ili kupovinom A-akcija, ili, kad je reč o 28 kompanija koje se kotiraju na dve berze (i ukupno čine 63 odsto tržišne kapitalizacije indeksa), kupovinom H-akcija ako su one jeftinije.

Ovo je prvi evropski ETF koji nudi takvu opciju, mada je hongkonški „CSOP aset menadžment“ (CSOP Asset Management) u oktobru pokrenuo slične proizvode na domaćem tržištu i u SAD, prateći širi indeks A-akcija CSI 300 (varijanta koja se kotira na Njujorškoj berzi ima „veselu“ oznaku na tikeru: HAHA).

Rezultati analize zasnovane na istorijskim podacima koju je sprovela kompanija „FTSE Rasel“ (FTSE Russell), tvorac indeksa koji prati kretanje A-i H-akcija 50 najvećih kineskih kompanija, pokazuju da je od 2006. ukupan povrat na ulaganje u taj indeks znatno veći nego za ulaganje u njegov ekvivalent u kontinentalnoj Kini FTSE China A50.

Anualizovani povrat u desetogodišnjem periodu iznosi 18,2 odsto, u poređenju sa 15,5 odsto za indeks A50. Indeks A-H takođe je znatno nadmašio učinak indeksa FTSE China 50, u čijem sastavu se nalazi 50 najvećih i najlikvidnijih akcija s Hongkonške berze.

Uprkos izazovima i turbulencijama na kineskom tržištu akcijskog kapitala, Londonska berza je objavila da su ETF fondovi usmereni na Kinu kojima se trguje na ovoj berzi privukli 4,1 milijardu funti tokom 2015, odnosno 73 odsto više nego prethodne godine. Za razliku od H-akcija, kinesko tržište A-akcija još uvek nije uključeno u velike globalne indekse i indekse tržišta u usponu.

Emiko Terazono
Steve Johnson