POBUNA ALBANACA 1944: Rat s balistima vođen u Drenici

U novembru 1944. na Kosovo su ušli jugoslovenski partizani, a samo desetak dana kasnije izbija pobuna Albanaca zbog „okupacije“ Kosova

U Drugom svetskom ratu jedan manji deo Kosova, jugoistočno od Gnjilana, uzeli su za sebe Bugari; sever Kosova Nemci su pripojili Srbiji, a najveći deo Italijani su priključili Albaniji, koju su takođe okupirali. Italijani formiraju jedinice balista, albanskih kvislinga, koje vrše krvavi progon Srba, naročito kolonista koje je kralj Aleksandar naselio između dva rata. Mnogi od njih su ubijeni, imovina im je opljačkana, a kuće spaljene.

Pripajanje Albaniji

Na početku rata Albanci nisu išli u partizane, pa su kosovski partizanski odredi uglavnom bili sastavljeni od Srba i Crnogoraca. Prvi albanski partizanski odredi formirani su krajem 1942. A u januara 1944. održana je Bujanska konferencija, na kojoj je Narodnooslobodilački odbor Kosova - organ partizanske vlasti! - doneo odluku o priključenju Kosova NR Albaniji. Do ovoga, međutim, nije došlo jer su se Srbi i Crnogorci u komunističkom rukovodstvu Jugoslavije oštro usprotivili, pa su nakon povlačenja Nemaca, u novembru 1944, na Kosovo ušli jugoslovenski partizani. Samo desetak dana kasnije izbija masovna pobuna onih Albanaca koji su to doživeli kao ponovnu „okupaciju“ Kosova.

Dve sedmice posle oslobođenja Uroševca od Nemaca balisti su 2. decembra 1944. napali ovaj grad. Partizani su ih oterali posle nekoliko sati, ali samo u toj borbi poginulo je 56 i ranjeno oko 100 boraca NOVJ. Na meti su se našli i drugi gradovi, pa je tako 22. i 23. decembra bilo napadnuto Gnjilane...

Vođa pobune Albanaca na Kosovu bio je Šaban Poluža. Ovaj imućan seljak iz Drenice u toku rata bio je u zloglasnoj balističkoj Redžimenti Kosova, ali je posle rata iskoristio opštu amnestiju. Prišao je partizanima i vrlo brzo postao komandant brigade NOVJ. Ali kad je njegova brigada, zajedno s drugim partizanskim jedinicma, upućena na Sremski front, on se 23. januara 1945. u Podujevu obratio mobilisanim Albancima i pozvao ih da ne idu za Srbiju, „gde im se priprema klopka“, nego da se bore protiv novih vlasti.

Poluža je sa svojom vojskom, umesto na Sremski front, krenuo prema Drenici i već 25. januara imao prvi sukob s jedinicama NOVJ na planini Čičevici kod Vučitrna. Jedan od njegovih pomoćnika bio je Mehmed Gradica, takođe iz Drenice, žandarm iz vremena stare Jugoslavije, a za vreme okupacije uznapredovao je do poručničkog čina. On je oko sebe okupio oko 1.500 ljudi i stavio se pod Polužinu komandu.

Procenjuje se da su albanske pobunjeničke grupe, u kojima je bilo i dosta bivših pripadnika SS divizije „Skenderbeg“, ukupno imale oko 34.000 boraca.

Vojna uprava

Zbog pobune u Drenici Tito je 8. februara 1945. na Kosovu i Metohiji zaveo vojnu upravu, a za njenog komandanta postavljen je pukovnik Savo Drljević. Tada se sa 39.000 boraca, svrstanih u 15 brigada NOVJ, krenulo u gušenje pobune.

Borbe su bile žestoke. Šaban Poluža i njegovi odmetnici trpeli su poraz za porazom. Ali i na strani pripadnika NOV gubici su bili veliki. Tek 21. februara balistički štab bio je opkoljen u selu Trstenik u Drenici. Njihov otpor trajao je 24 časa. Šaban Poluža je ubijen, a Mehmed Gradica preminuo je od rana. U toj borbi poginulo je 15, a ranjen 21 borac NOV, među njima i komandant divizije pukovnik Petar Brajović.

Ova borba smatra se krajem pobune Albanaca, ali su povremene borbe sa ostacima balista trajale još nekoliko narednih godina, sve do oktobra 1951, kad je likvidirana poslednja njihova grupa.