Portal Slobodna Bosna prošle nedelje je objavio nepoznate detalje o poslednjem boravku Šešelja u Sarajevu u maju 1991. i načinu na koji je izbegao hapšenje. U međuvremenu se pojavilo nekoliko aktera tih zanimljivih događaja.
Šešelj je uoči Đurđevdana te godine stigao na Pale i Romaniju gde je postrojio, kako je rekao "prvi četnički Korpus". MUP BiH je hapšenje Šešelja planirao da izvrši na osnovu poternice koju je za njim raspisao MUP Hrvatske, koji ga je teretio za zločin nad hrvatskim civilima i vojnicima počinjen u Plitvicama.
Hapšenje Vojislava Šešelja trebalo je da se desi u mestu Karakaj na bosansko-srpskoj granici. O toj akciji bilo je informisan vrlo uzak krug policijskih zvaničnika.
"Neposredno pre nego što su policajci raspoređeni u Karakaju trebali da liše Šešelja slobode, pozvao me je je ministar policije Alija Delumustafić i naredio da obustavim akciju i povučem policiju", ispričao je jedan od visokih policijskih zvaničnika koji je rukovodio tom akcijom.
"Ministar Delimustafić mi je rekao da je takva naredba stigla od Hasana Čengića, u to vreme, ali i kasnije, jednog od najmoćnijih ljudi Stranke demokratske akcije", otkriva on.
Jedan od razloga za ovu Čengićevu intervenciju verovatno leži u činjenici da su on, ali i mnogi drugi muslimanski intelektualci suđeni u Sarajevskom procesu zatvorske dane i godine delili u zeničkom zatvoru sa Vojislavom Šešeljem.
Šešelj je najavio, odmah kada je u Hagu oslobođen krivice za ratne zločine, Vojislav Šešelj će posle izbora u Srbiji 24. aprila, posetiti Republiku Srpsku, ali i Sarajevo.
Valentin Inzko, visoki predstavnik u BiH, tim povodom podsetio je kako je još uvek na snazi zabrana ulaska Šešelju u BiH, koju je prije 18 godina doneo tadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp.
"Međutim, ukoliko gospodin Šešelj poseduje državljanstvo BiH, može nesmetano boraviti u ovoj zemlji", rekao je Inzko.
(Slobodna Bosna)