Daćemo vam svoje viđenje najiščekivanijeg filmskog ostvarenja ove godine, "Betmen protiv Supermena: Zora pravednika".
Kako uopšte početi? Reći ćemo u startu da film ima previše problema za samo jedan tekst, ali podelićemo ga zato u nekoliko kategorija. Verujte niko ne želi više od autora ovog teksta da filmovi bazirani na "DC" stripovima budu dobri, ali avaj, to jednostavno nije slučaj. Nolanova "Betmen" trilogija napravila je nepovratnu revoluciju u kinematografiji uopšte, a ne samo u žanru, Snajderov "Vočmen" iako ne baš prijemčiv za širu publiku, uspeva da na najoptimalniji mogući način prenese atmosferu i filozofske dileme stripa, a onda dolazimo do filma koji otvara takozvani "DC univerzum", "Čovek od čelika" iz 2013.
Ovaj film je podelio publiku na dve radikalno suprotne strane, one koji film smatraju fenomenalnim novim pristupom Supermenu i one koji misle da je ostvarenje potpuno promašilo poentu. Kako to obično biva, istina je uvek negde na sredini - novi pristup jeste osveženje, ali je činjenica da se gubi nešto od naivne magije pređašnjih verzija.
E, sad dolazimo do najnovijeg filma, "Betmen protiv Supermena: Zora pravednika" i nameće se niz pitanja: Kako je ovaj film uspeo ovoliko da omane? Zašto se "DC"-ju toliko žuri? Zašto su likovi ovoliko izmenjeni?
Po nama glavni problem ovog ostvarenja jeste što film nije definisao svoju ciljnu grupu. Naime nije dovoljno razumljiv za ljude koji ne poznaju stripove, a sa druge strane toliko grubo nameće stvari koje bi podrazumevao i neko ko nikada nije pogledao ni jedan film u životu. Mračna strana novčića jeste da film toliko modifikuje likove da će se ljubitelji stripova sigurno razbesneti, dok su prelepo snimljene akcione scene glavno meso za neupućenog. Ta neujednačenost je ono što mu je i došlo glave.
Prvih dvadesetak minuta je savršeno, bez ijedne mane. Jasna nam je motivacija Aflekovog Betmena, jasno nam je koliko je Supermen uticao na svet, a onda sledi, ne razgranata priča, nego čitav niz, na prvi pogled, različitih priča. Osećaj pretrpanosti pojačan je time da nismo upoznati sa likovima i njihovim motivacijama. To radi posao u slučaju Betmena, ali ko je Vonder Vumen za širu publiku?
Ne smatramo da su glumci odgovorni za ove poteškoće, čak ni Džesi Ajzenberg koji tumači toliko kritikovanog Leks Lutora. Oni su u izrazito uzanom manevarskom prostoru dali sve od sebe. Problem je u scenariju koji je akcenat dao na pripremanju budućih nastavaka u franšizi, a ne da sam film bude kvalitetan.
"Kakav je Ben Aflek kao Betmen?" je pitanje koje svi postavljaju. Mora se priznati da smo, iako autor ovog teksta nije ljubitelj glumca, možda najzad dobili definitivnog Betmena. Atmosfera, izgled i gluma potpuno se uklapaju u mit Mračnog viteza. Glavna zamerka kritičara jeste što ovaj Betmen ubija, odnosno koristi vatreno oružje, što jeste bilo teško progutati, ali ipak, nova era, novi Betmen, tako da je ova verzija istovremeno najvernija stripu, ali i ona koja je od stripa najudaljenija. Ali da Betmen inicira osnivanje Lige pravde...ne bih rekao.
Supermen nije dobio dovoljno prostora, iako prva polovina filma, postavlja validne teze. "Da li je svetu potreban Supermen?" Dobra ideja, koja je dobila patetični zaključak iz crtaća. Ispravka, animirane varijante ovih likova uvek su zrelije od onih na velikom ekranu.
Film je hteo prevše u premalom vremenskom okviru. Ne, ne mislimo da je trebalo da bude duži, pošto se ovih 2 i po sata otežu u nedogled, nego je trebalo bolje da se upoznamo sa likovima, onako kako je to (teško nam je da priznamo) "Marvel" uradio. Posle dugo razmišljanja dali smo filmu ocenu 6/10. Nije istina da je najgori film ikada, kako neki govore, samo je tužno prosečan. Šestica je nagrada zato što smo fanovi, a kazna zato što je imao potencijala.
Ima ovde materijala za dobar film, čak za 3 ili 4 dobra filma (Betmen protiv Supermena, Osnivanje Lige pravde, Supermen protiv Dumsdeja...) ali kao i u pravom životu, ne idu svi sastojci u jedan obrok. Možete pomešati tortu, roštilj i zaliti to kafom, ali koliko god ih voleli pojedinačno, zajedno će izazvati...burne reakcije - jedino u čemu je film potpuno uspeo.
Autor: Luka Radovanović